Poslanici različito o Srebrenici

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke  Vojislav Šešelj pitao je premijerku Anu Brnabić i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića zašto nisu reagovali na izjavu komesara Johanesa Hana da u Evropskoj uniji nema mesta za one koji "negiraju genocid u Srebrenici". 

Šešelj je ponovio svoj stav da u Srebrenici nije bilo genocida i dodao da je krajnje vreme da se vlast zahvali i kaže da neće u EU. 

On je kazao da vlast treba da prikupi sve argumente kojima bi obavestila svetsku javnost da je reč o velikoj podvali u kojoj je učestvovao Međunarodni sud pravde, navodeći da se genocid ne može utvrditi dok se konkretnoj osobi ne dokaže da je imala genocidnu nameru. 

"Imate konkretne podatke u knjizi Milivoja Ivaniševića o Srebrenici da su muslimanski sudovi u Federaciji donosili rešenja kojima se udovicama menja datum i mesto smrti supruga da bi, kako se kaže u rešenju, mogle da dobiju odštetu od holandske vlade. Skoro 1.000 ljudi koji se vode kao nestali su, kasnije, 1996.godine glasali, a posle sahranjivani u memorijalnom centru u Potočarima", rekao je Šešelj.

Radikali nose bedževe  

Poslanici SRS, danas, inače nose bedževe na kojima piše da u Srebenici nije bilo genocida. 

S druge strane, poslanik Stranke moderne Srbije Vladimir Đurić podsetio je nadležno tužilaštvo da je Krivičnim zakonikom Srbije propisano da će kaznom zatvora do pet godina kazniti onaj ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida i ukoliko su ta dela utvrđena pravosnažnom presudom.

Đurić je naveo da je Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da se u Srebrenici desio genocid i osudio 15 osoba. 

"Sveokupno Haški sud, sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji do sada su osudili 47 osoba na ukupno 704 godine zatvora za genocid, zločin protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici jula 1995. godine, a Evropski parlament je u rezoluciji prošle godine izneo stav da žali zbog kontinuiranog poricanja genocida od nekih srpskih vlasti", rekao je Đurić. 

Poslanik SMS je od tužioca za ratne zločine zatražio statistiku predmeta u vezi sa Srebrenicom, a Ministarstvo za evropske integracije i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić pitao kako će reagovati na odredbu rezolucije EP.

Na njegovo izlaganje odgovorio je poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević rekavši da je Đurić zlonamerno pročitao odredbe zakona koje se odnose na negiranje genocida.

"Zabranjeno je negirati genocid, ali samo onaj koji je utvrđen stalnim Međunarodnim sudom pravde, a ne Haškim tribunalom. Još jednom je grubo obmanuo narodne poslanike i ovde nekima pripretio kaznom zatvora", rekao je Rističević.

Rističević je pitao i da li su srpske žrtve proglašene van zakona, kao i da li je neko od bošnjačkih lidera došao u Bratunac da se pokloni i oda počast srpskim žrtvama zbog kojih su se, kaže desile "njihove" žrtve. 

Navodeći da je tadašnji premijer Aleksandar Vučić išao u Srebrenicu i da je javnost mogla da vidi kako je prošao, Rističević je konstatovao da Izetbegović, i stariji i mlađi, nisu došli u Bratunac. 

"Zato je sramota ono što je Đurić, narodni poslanik uradio", rekao je Rističević i upitao predsedavajućeg šta će preduzeti zbog Đurićevog nastupa, podsetivši da postoji Deklaracija Narodne skupštine o velikom zločinu u Srebrenici. 

"Hajka protiv Stefanovića" 

Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Marković pitao je ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića da li će istragom koju je najavio, a zbog koje je, kako kaže, protiv njega pokrenuta hajka, biti obuhvaćen i period kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda. 

"Više puta smo ovde u Narodnoj Skupštini govorili o njima, iznosili i konkretne podatke, navodili i konkretne iznose. Postoji osnovana sumnja da je rezultat razlike od 74.000 do 25 miliona evra upravo proizvod afera", rekao je Marković.

On je dodao da se poslednjih dana vodi hajka protiv Stefanovića od strane Dragana Đilasa, Boška Obradovića i ostalih iz Saveza za Srbiju, kao i nekih medija poput TV N1, lista Danas, navodeći da je ta kampanja počela dan nakon najavljene opsežne istrage protiv Đilasa.

Kako kaže, "greh" Nebojše Stefanovića je taj što je postavio pitanje kako je Đilas sa 74.000 evra, koliko je tvrdio da je zaradio u Češkoj, došao do najmanje 25 miliona evra.

Ocenio je da je reč o skretanju pažnje sa najavljene istrage a sve zbog straha šta će ta istraga pokazati.

Poslanici Skupštine Srbije trebalo je da započnu raspravu o izveštaju Zaštitnika građana za 2018. godinu, odmah po završetku poslaničkih pitanja, međutim početak sednice je odložen zbog kašnjenja Zorana Pašalića, što je naišlo na oštru reakciju predsednice parlamenta Maje Gojković koja je od njega zatražila izvinjenje. 

Poslanici su juče raspravljali o izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti za 2018.godinu, a veći deo rasprave bio je posvećen radu bivšeg Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića.

Vladajuća većina je zaključila da se pri kraju mandata Šabić pretvorio u "klasičnog političara", kao i da je bio u "službi raznih nevladinih organizacija, takozvanih slobodnih novinara" koji su tražili bezbednosno osetljive podatke.

Na dnevnom redu je i izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2018.godine.