Šainović: Odbili smo okupaciju, bombardovanje se nije moglo izbeći

Prema njegovim rečima, skup u Parizu koji je propao posle samo četiri dana, bio je još tužniji od Rambujea koji je predstavljao kraj jednog procesa. Kako kaže, u Rambujeu nije bilo pregovora, a u Parizu nije bilo ni razgovora.

Bombardovanje Srbije je bilo izvesno, zaključuje Šainović. Trebao im je izgovor - srpsko odbijanje mirovnog sporazuma i u Parizu, a koji ni Albanci nisu potpisali u Rambujeu gde su prethodno vođeni pregovori pod okriljem Kontakt-grupe za Balkan.

"Kosovu ni pod pretnjom nismo mogli da damo suverenitet, kao ni da istim potpisom prihvatimo okupaciju cele zemlje", rekao je Šainović za Tanjug i podsetio da je srpskoj delegaciji upravo ponuđen takav dokument.

On je podsetio da se tada od Beograda očekivalo da prihvati da snage NATO-a "dođu u zemlju, da nose oružje, lišavaju slobode koga hoće, da ga izvedu pred službenika, ne pred sud", što su sve, kako kaže, elementi okupacije.

"Samo dve rečenice ispod u dokumentu koji je trebalo da potpišemo, pisalo je da bi tako bilo tri godine, a posle toga bi međunarodna konferencija odlučivala u skladu sa voljom naroda", naveo je Šainović.

Šainović je podsetio da je tadašnja državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt rekla da je odbijanje Srbije da potpiše takav tekst sporazuma preduslov za bombardovanje.

"Ni tada nismo,a ne bismo ni danas mogli da potpišemo taj papir i to je istorijska činjenica. Iz dana u dan stizale su nam sve lošije ponude. U Parizu nam je nuđeno to isto zato što se znalo da nista ne možemo da prihvatimo", rekao je on.

Rambuje bio osuđen na politički neuspeh

Godinu dana nakon bombardovanja stigla je nova potvrda da su tvrdnje srpske strane da cilj pregovora u Rambujeu nije bio traženje rešenja, već način da se bombarduje Srbija, činjenica i to iz Bele kuće od čoveka koga je 15 godina kasnije, za zasluge, odlikovala kosovska predsednica Atifete Jahajaga.

Portparol Stejt departmenta i jedan od glavnih saradnika Olbrajtove Džejms Rubin je izjavio da cilj Vašingtona nije bio postizanje mirovnog dogovora. 

"Stvarna namera SAD bila je da započne rat u koji će uvući Evropu, rukovodeći se ciljem da se jugoslovenska delegacija dovede u položaj da prosto ne može da potpiše dokument. Svi zvaničnici uključeni u proces veoma jasno su stavili do znanja da se Srbi moraju uciniti odgovornim kako bi se prešlo u vojnu akciju", rekao je Rubin.

Šainović je podsetio da je Rambuje usledio posle Dejtona, Sporazuma o obrazovanju, Kritske konferencije i šatl diplomatije koja je išla paralelno sa Deklaracijom o samoupravi.

Ceo dotadašnji proces obećavao je mogućnost da se kriza ublaži i da ne dođe do oružanog sukoba, ali u leto 1998. SAD menjaju stranu što potvrđuju i u Ženevi, kaže Šainović.

On dodaje da je upravo slika Ričarda Holbruka iz Junika sa čovekom sa kalašnjikovom događaj koji potvrđuje da je Albancima obećava država. 

Rečeno im je da će SAD izvrštiti takav pritisak na Miloševića da promeni Ustav da bi Kosovo dobilo nezvisnost, navodi Šainović i dodaje da je istvoremeno poruka bila "odatle, pa nadalje onaj ko vodi proces vodi ga u rat".

"Zato je Rambuje bio osuđen na politički neuspeh", kaže Šainović.

Klinton rekao da ne bi ni on potpisao ono što je dato Miloševiću

On je podsetio i na to da je prvi čovek SAD Bil Klinton rekao delegaciji američkih Srba da ono što je dato Miloševiću ni on ne bi potisao, a da bi prekid bombardovanja doveo u pitanje krediblitet NATO-a, SAD i predsednika SAD.

Skup u Parizu, poslednja runda pregovora o Kosovu počela je 15. marta , a okončan neuspehom posle svega četiri dana. Dve delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.

Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala sopstveni predlog političkog sporazuma - Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.

Specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk, 22. marta u još jednom pokušaju nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.

Dva dana kasnije, 24. marta, NATO-a je započeo bombardovanje SR Jugoslavije, što je posle 78 dana rezultiralo povlačenjem jugoslovenskih snaga sa Kosova i uspostavljanjem privremene administracije Ujedinjenih nacija u pokrajini.