Mali u parlamentu: Javni dug pod kontrolom

Mali je u parlamentu gde se raspravlja o Predlogu budžeta za 2019. godinu ukazao da je javni dug za vreme prethodne vlasti rastao "vrtoglavom brzinom" i da su doveli zemlju pred bankrtostvom.

Ministar finansija je rekao da je krajem decembra 2008. godine javni dug iznosio 8,8 milijardi evra, godinu dana kasnije je porastao za 12 odsto, zatim je 2010. godine uvećan za dodatnih 23,4 odsto i dostigao iznos od 12 milijardi evra.

Dodao je da je javni dug 2011. godine porastao za dodatnih 21,6 odsto i stigao do 14,8 milijardi evra, a 2012.godine do 17,7 milijardi evra.

Javni dug je, kaže, 2013.godine bio 20,1 milijardu evra, a 2014. godine 22,7 milijardi evra kada je javni dug zaustvaljen merama fiskalne konsolidacije i ukazao da je neodgovorna politika bivše vlasti dovela Srbiju pred bankrotstvom.

Prema njegovim rečima, od 2015. godine ukupan javni dug je bio 24,8 milijarde, 2016. godine takođe 24,8 milijardi, iako je bilo velikih investicija, a 2017. godine 23,2 milijarde evra.

Do kraja godine, Mali kaže da će javni dug do kraja godine iznositi 24,2 milijarde evra. On je istakao i da je ova vlast morala da isplaćuje i kamate skupih kredita koje su uzimali njihovi prethodnici.

"Oni su imali i negativan rast BDP-a 2009. godine od 3,1 odsto, godinu dana kasnije, rast je bio 0,6 odsto, a 2011. 1,4 odsto. Sledeće godine opet je srpska ekonomija imala negativan rast od jedan odsto", rekao je Mali i podsetio da će ove godine taj rast biti oko 4,5 odsto.

Navodeći da je jedan od osnovnih pokazatelja uspešnosti osim stope rasta i učešće javnog duga u BDP-u, ministar finansija je rekao da je 2013. godine to učešće bilo 77 odsto, a da je danas na nivou od 55 odsto. 

Vlada od 1. januara planira ukidanje doprinosa za nezaposlenost 

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da privreda i privrednici nikada nisu bili više u fokusu neke Vlade kao ove koja je za privredu u 2019. obezbedila olakšice od 20 milijardi dinara.

Mali je u Skupštini Srbije podsetio da u prilog njegovoj tvrdnji govori to da se upravo prolazi kroz Bužet i čitav set reformskih zakona usmerenih da privredu učine konkurentnijom i da se premaše visoke stope rasta naše ekonomije, privrede i BDP-a ostvaren u prvih devet meseci.

Privreda je, kako je podsetio u tom periodu rasla po stopi 4,5 odsto što Srbiju svrstava u najbrže rastuće ekonomije i dodao da je budžet koncipiran da taj rast podrži i u budućnosti.

"Mere koje smo planirali za budžet doneli smo u saradnji sa privrednicima", rekao je Mali i dodao da Vlada od 1. januara planira ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca. 

"Prvi put smanjujemo opterećenje na zarde što se nikada u istoriji nije desilo, što pokazuje da je zahetv privrednika u fokusu vlade. Pod dva imamo Zakon o naknadama gde smo jasno rekli ispunjavamo obećanje da ćemo ukinuti namete na privredu - četiri smo ukinuli, veliki broj osnovica umanjili što je napravilo uštedu po proceni Minsitarstva oko dve milijarde dinara", rekao je on.

Ministar je dodao da je prethodno rasterećenje troška zarada, odnosno ukidanje doprinosa za nezaposlenost 12 miijardi dinara na godišnjem nivou. 

"Samo te dve mere napravile su 14 milijardi dinara rasterećenja privrede, odnosno više novca za investiranje, razvoj, zapošljavanje", kazao je on. 

Rističević: Ekonomska politika opozicije "Miki Maus" politika

Poslanik vladajuće koalicije Marijan Rističević kritikovao je u parlamentu stavove opozicije o stanju državne kase i ekonomije, rečima da opozicija navija za neuspeh države.

Rističević je u raspravi o budžetu rekao da je uporedio dva predloga budžeta, onaj za 2011-2012. i budžet za 2019. godinu i rekao da je sadašnja "pozicija" kada je došla na vlast zatekla "obezglavljenu državu".

Poredeći dva budžeta rekao da su poreski prihodi pre šest godina bili 750 milijardi dinara, a da je danas prihod od poreza 1.059 milijardi dinara.

Rističević je pred poslanicima postavio pitanje "gde se denulo 3,5 milijardi dinara?" jer je to suma poreskog prihoda koja, kaže, nije naplaćena 2011, odnosno 2012. godine.

Tvrdi da je porez na dobit pravnih lica 2012. godine iznosio 39 milijardi dinara, dok je ta cifra danas, navodi, 108 milijardi.

"Pitam ih da li su vakcinisani protiv sramote kad ovaj podatak nisu primetili", rekao je Rističević, i poredeći podatke iz budžeta za sledeću godinu sa budžetom od pre šest godina rekao da je ekonomska politika opozicije da "posade čvarak i sutra da idu da beru prase".

"To je 'Miki Maus' politika", rekao je Rističević.

Prethodno su poslanici iskoristili svoje pravo da postave pitanja predstavnicima vlasti.