Dačić: Nisu samo reforme ključne za ulazak u EU

Zahtevi za rešavanje političkih odnosa između Beograda i Prištine, ali i Skoplja i Atine, svedoče o tome da za članstvo u EU nisu ključne samo reforme, rekao je u Londonu prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Ivica Dačić je, na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru samita o Zapadnom Balkanu, koji se održava u Londonu, podvukao da za Evropsku uniju reforme nisu jedina stvar na koju gleda.

"Na primer, mi možemo biti najdemokratskija zemlja na svetu, ali ako niste napredovali u dijalogu sa Prištinom, nema napretka ni u pregovorima sa EU. Imate slučaj Skoplja i Atine, Makedonija je mogla u smislu reformi da radi šta hoće, ali da nisu rešili pitanje imena, nikada ne bi napredovali dalje", rekao je Dačić.

Dačić je, stoga, predložio da se unutar postojećih članova Unije izvrši analiza i proveri koliko su te države stvarno u skladu sa standardima EU.

Šef srpske diplomatije je ukazao da reformama upravlja EU, kroz otvaranje i zatvaranje poglavlja, koja, kaže, takođe ima svoje uslove za otvaranje i zatvaranje, i podsetio da Srbija na taj način trenutno pregovara.

Imajući u vidu šta se sve govorilo u proteklih dvadesetak godina, primećuje Dačić, kaže da je trebalo da Srbija odavno bude deo EU.

"Svaka vlast, još od Gorana Svilanovića do mene, obećavala je da će to biti evo baš sada za ovu priliku", kaže Dačić.

Smatra da su svi postali pomalo umorni i od reformi i od proširenja, kako zemlje u regionu, tako i zemlje u EU.

"Mislim da je, posle izlaska Velike Britanije iz EU, jedina nada i spas za EU da Zapadni Balkan uđe", zaključio je Dačić.

"Srbija spremna da rešava sva pitanja sa regionom"

Srbija je spremna da rešava pitanje odnosa sa Prištinom, a isto tako je spremna da rešava i sva otvorena pitanja sa drugim zemljama u okruženju, izjavio je ministar Dačić.

Dačić je na sastanku sa predstavnicima civilnog društva u okviru samita o Zapadnom Balkanu u Londonu kazao da je potrebno da se prevaziđu političke razlike, te da je nemoguće u potpunosti graditi ekonomske odnose bez rešavanja političkih problema.

"Postoji mnogo problema iz prošlosti, ali to je nešto što se ne može ispraviti, može da se ispravi samo budućnost. Mi smo spremni da rešavamo pitanje odnosa sa Prištinom, isto tako spremni smo da rešavamo otvorena pitanja i sa drugim zemljama u okruženju, poštujući interese svakog naroda i uvažavajući međunarodno pravo", kazao je Dačić.

Dodao je da u tom smislu svako treba da se stavi u poziciju onih drugih, kako bi svi bolje razumeli probleme sa kojima se drugi suočavaju.

Dačić je naveo da se Srbija raduje pronalaženju rešenja problema vezanog za ime Makedonije.

"Makedonija je bratska i prijateljska zemlja i radujemo se napretku svih drugih zemalja u regionu, jer šta god da mi mislimo jedni o drugima, mi ne možemo da pobegnemo od situacije da smo svi mi braća ili sestre, da dolazimo iz iste zemlje, koja se nekada zvala Jugoslavija, osim Albanije, naravno", naveo je Dačić.

"Kakvi su političari, takvi su i mediji"

Govoreći o slobodi medija u Srbiji, Dačić je kazao da su mediji slobodni i dodao da kakvi su političari, takvi su i mediji.

"Generalno gledano, ne treba prebacivati krivicu jedni na druge. Što se mene tiče, moja poruka za medije je: 'Pišite šta hoćete.' Moja poruka je pišite šta hoćete, inače bih vam rekao pazite šta pišete. Neka neko kaže kada je imao neki problem sa mnom", kazao je Dačić.

U razgovoru sa predstavnicima civilnog društva, Dačić je istakao da treba odvojiti političku vlast od onoga što spada u civilno društvo i NVO.

"Imao sam više puta prilike da ljude iz civilnog sektora uključujem u institucije i oni se kada uđu u institucije veoma mešaju u rad sektora iz kojeg su došli", kazao je Dačić i dodao da je vlast veliki izazov i da moć može da povuče.

Naveo je da se može uticati na različite vrste institucija kao što su institucije koje ne spadaju u klasične državne, ali da niko nikada neće biti u potpunosti zadovoljan.

"Ipak, svako treba da radi svoj posao i šta mu je u opisu nadležnosti", kazao je Dačić.

"Cilj su evropske vrednosti, a ne formalno članstvo u EU"

Ministri spoljnih poslova Zapadnog Balkana poručili su na sastanku da zemlje moraju da se približe standardima EU i da u potpunosti usvoje evropske vrednosti budući da od toga zavisi uspešan razvoj regiona.

Šef diplomatije Makedonije Nikola Dimitrov rekao je da je prvo veliko obećanje aktuelne makedonske vlade prošle godine bilo da će uvesti Makedoniju u Evropu.

Kako je rekao, krajnji cilj za Makedoniju nije formalno pridruženje EU već to da postane prava evropska zemlja sa vrednostima kao što su sloboda medija, nezavisno sudstvo, aktivno civilno društvo, odgovorni političari...

"Treba da se fokusiramo i da spremno radimo na tome. U prvoj nedelji naše vlade odlučili smo da novac poreskih obveznika ne koristimo u marketinške svrhe, posle čega se medijsko tržište potpuno promenilo", kazao je Dimitrov.

On je ocenio da za vladavinu prava treba više vremena i da ne zavisi isključivo od vlade već da je neophodno imati sudije od integriteta, nezavisno sudstvo, parlament...

"Za neke od tih stvari biće potrebno vreme, ali ključna je politička volja i mi je imamo", poručio je makedonski šef diplomatije.

Dimitrov je istakao da bez uspešnog regiona, nema ni uspešne Makedonije.

"Ono što se dešava u Albaniji utiče i na Makedoniju. Želimo veliku i uspešnu Srbiju, ali ne 'veliku Srbiju'", poigrao se Dimitrov rečima i izazvao smeh i aplauz prisutnih.

On je kompromisno rešenje oko imena Makedonije naznačio velikom prilikom za region i dodao da treba podržavati dobre vesti.

Ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović kazao je da, ukoliko žele da napreduju, zemlje Zapadnog Balkana moraju da se približe standardima EU i da u potpunosti usvoje evropske vrednosti.

"U Crnoj Gori imamo civilna društva i političku debatu, verujem da tako i treba da bude, različita mišljenja, pogledi Vlade, opozicije i ostalih. U tim razgovorima između vladinih i nevladinih organizacija pronalazimo način", rekao je Darmanović.

On je rekao da je reč o dvosmernom procesu jer, kako je istakao, uvek postoji nekoliko opcija kako za sprovođenje reformi tako i za pronalaženje strategije za Zapadni Balkan.

Šansa za mlade iz regiona 

Šansu u Londonskom samitu vide i mladi iz regiona. Dimitrije Jovićević iz regionalne kancelarije za saradnju mladih istakao je da je potrebno da ostane nešto konkretno posle samita, a ne samo da se pozovu vlade da naprave bolje uslove za mlade.

"Napravimo plan dijaloga kako bismo se organizovali u regionu i da vlada obeća da će biti sa mladima za istim stolom i da razgovaramo o svim mogućnostima obrazovanja i zaposlenja", istakao je Jovićević.

Mladi su bili kritični, kao i predstavnici civilnog sektora, ali stručnjaci kažu da Berlinski proces ipak daje rezultate.

Goran Svilanović, generalni sekretar za regionalnu saradnju, navodi da je dogovorena harmonizacija politika kada je u pitanju investiranje, da su dogovoreni principi kada je reč o priznanju diploma i principi koji se odnose na roming. 

Prethodno je saopšteno da će Britanija uložiti deset miliona funti za razvoj digitalnih veština i zapošljavanje mladih na Zapadnom Balkanu. I još milion funti za rešavanje pitanja nasleđa iz prošlosti, uključujući identifikaciju žrtava ratova.

"S namerom da pomognemo Zapadnom Balkanu, oduševljeni smo što možemo da objavimo da će Velika Britanija investirati deset miliona funti u digitalno obrazovanje dečaka i devojčica u više od četiri i po hiljade škola širom regiona. To će osposobiti više od milion mladih ljudi da unapređuju ekonomiju. Drago nam je što vidimo i da su mnoga pitanja iz prošlosti prevaziđena", rekao je Alan Dankan, britanski ministar za Evropu.

broj komentara 1 pošalji komentar
(ponedeljak, 09. jul 2018, 23:25)
anonymous [neregistrovani]

Nisu

Ali jedino reforme zavise od nas. To je naš deo posla, tj. posao koji treba da obavi vlada.