Vučić u Solunu: Kosovo tema ispred svih

Aleksandar Vučić je novinarima u Solunu rekao da će na sastanku govoriti o odnosu Beograd i Prištine i nastavku dijaloga.

"Dve od tri zemlje (učesnice sastanka) nisu priznale Kosovo i od njih ću tražiti da ostanu čvrste u svom stavu. A našim bugarskim prijateljima ću pokušati još jednom da objasnim koji su naši stavovi", rekao je Vučić.

Na pitanje o nedavnoj opasci Johanesa Hana da nije Kosovo "sve i svja" kad je reč o napretku Srbije na putu ka EU, Vučić je rekao da na sastancima sa stranim državnicima, koji obično traju dva sata, od 120 minuta razgovora, o Kosovu razgovaraju 119 i po minuta.

"A pola minuta pred izlazak na konferenciju za novinare pričamo o ostalom. Prosto ljudi treba znaju i da ne pomisle da postoji neka druga tema koja može da se meri i poredi sa Kosovom", rekao je Vučić srpskim novinarima.

"To znaju i naši međunarodni, pre svega zapadni partneri, a drugo je predstava za javnost", dodao je Vučić.

Upitan "ima li šatl diplomatije na dnevnom nivou i šta se sada dešava sa pregovorima", on kaže: "Lagao bih ako bih rekao da nemamo svake nedelje neki razgovor. Imamo, što je i normalno. Da li ima pomaka, da li se dogodilo nešto značajno – nije. To je sve što mogu da kažem, sve ostalo ne bi bilo fer i ne bi bilo tačno", zaključio je Vučić.

Istakao je da ga raduje što po četvrti put može u ovom formatu da se sastane sa susedima, ali i Grčkom, nama prijateljskim zemljama.

"Dobro je da imamo i druge i drugačije poruke i partnere i da ponekad nije sve vezano za prostor bivše Jugoslavije, već za susede koji su već članice EU, iako Grčka nije sused, ali je važan partner", objasnio je Vučić.

Prema njegovim rečima, veoma je važno da Srbija prati, učestvuje i zauzima aktivnu poziciju u Evropi, gde je sve više raznorodnih činilaca, ukazujući i na drugačiji odnos prema SAD, promenljiv odnos prema Rusiji, kao i prema istočnim partnerima.

Kada je reč o putnoj infrastrukturi, predsednik je ukazao da će uskoro krenuti kompletna rekonstrukcija auto-puta od ulaza iz Hrvatske, to jest 23,5 kilometara od šidske opštine do skretanja ka Kuzminu, zbog kojeg su neki govorili da je bio najlošiji kada se ulazi iz Hrvatske.

Vučić je podsetio da Srbija privodi kraju Koridor 10, da će pre kraja godine oba kraka biti otvorena.

Vučić je, ujedno, ukazao i na značaj železnice, ističući da je ona saobraćajno sredstvo budućnosti.

Rekao je da će, posle deonice Niš–Dimitrovgrad, početi kompletna rekonstrukcija deonice Beograd–Niš, a mora da se uradi i deonica od Valjeva do Crne Gore.

Ostaje, kako je rekao, da se radi na infrastrukturi optike, digitalne infrastrukture, jer ne smemo dozvoliti da zaostajemo za svetom.

Predsednika Vučića i ostale visoke goste u Solunu dočekao je grčki premijer Cipras, uz veliko interesovanje novinara.

Osim Vučića i domaćina Ciprasa, sastanku prisustvuju i premijerka Rumunije Vjorika Dančila i premijer Bugarske Bojko Borisov. 

Nakon sastanka razgovori su nastavljeni na radnoj večeri, nakon koje će se učesnici obratiti medijima.

Infrastruktura u fokusu sastanka 

Četvrti susret kvadrilaterale najvećim delom je posvećen infrastrukturnim projektima – u oblasti putne, železničke i energetske infrastrukture, a uoči samita Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, koji se održava krajem nedelje u Sofiji.

Prilikom poslednjeg susreta četvorke u Rumuniji, najavljeno je formiranje Radne grupe u kojoj bi bili ministri saobraćaja, transporta i komunikacija, kako bi se realizovali dogovoreni projekti.

Zato će u Solunu biti održan i sastanak ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović sa resornim kolegama iz Grčke, Rumunije i Bugarske.

Na sastanku u Bukureštu bilo je reči i o auto-putu Temišvar–Beograd, auto-putu ka Bugarskoj, zatim ka Skoplju, ali i kako modernizovati prugu Niš – Dimitrovgrad – bugarska granica, kako ojačati digitalnu infrastrukturu. To će svakako biti teme i solunskog sastanka.

Ne manje važan rezultat tešnje saradnje četiri zemlje jeste i uvećanje robne razmene Srbije sa partnerima iz "četvorke", što je praćeno i rastom broja turista iz tih zemalja u Srbiju, ali i iz Srbije u sve tri zemlje.

Kako se očekuje, razgovaraće se i o budućnosti Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, posebno Srbije.

Premijeri Grčke, Bugarske i Rumunije – tri zemlje članice Unije – više puta su ponovili da je Balkan neotuđivi deo evropske ideje i da Srbija ne može više biti izvan evropske porodice, te da joj treba pomoći i usmeriti kako bi se stvorio i zvaničan status Srbije kao članice Unije.

To je posebno značajno, imajući u vidu da će, nakon Austrije, predsedavanje Evropskoj uniji u prvoj polovini 2019. preuzeti Rumunija.