Brnabić: EU nije ćup novca – bolji život zavisi od nas

Ana Brnabić je u Skupštini Srbije, na petoj sednici Nacioanlnog konventa, istakla da ni ova, kao ni bilo koja druga vlada nema dovoljno kapaciteta da gura sveobuhvatne reforme, navodeći da mora da bude otvorena za organizacije civilnog društva i privredu kako bi "gurali zemlju napred".

"Naš evrospki put mora da bude suština, a ne forma. Na našem putu, duboko verujem da ne sme da bude prečica. Mislim da je taj put ka EU težak i pun izazova i najteža stvar na njemu je da ispravimo generacijske nedostatke društva. Ukoliko to uspemo možemo da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim društvima Evrope", rekla je Brnabićeva.

Ističe da ne želi da Srbija bude članica pored koje će da stoji znak pitanja, kao pored nekih drugih u smislu da li je trebalo da uopšte postanu članice EU.

"Ne želimo da se to Srbiji desi. Građani zaslužuju drugi scenario. Srbija treba da usvoji vrednosti i implementira ih, uključujući i ekonomske reforme kako bi imali životni standard Evrope", rekla je premijerka.

Primetila je da su pred Srbiju postavljana i neka statusna i politička pitanja na evropskom putu.

Govoreći o 2025. koja se pominje kao godina kada bi Srbija mogla da postane članica, navodi da je ta godina važna kao jedna vremenska odrednica a sa druge – nije, jer je, ponavlja, važna suština.

Navodeći da su neke države pronalazile prečice, istakla je da je to dovelo do skepticizma starih članica prema novom proširenju, odnosno do razočaranja građana u EU.

Premijerka je rekla da treba da imamo razumevanja za taj skepticizam. "Kada (predsednik Francuske Emanuel) Makron kaže treba nam jača EU, mislim da su to i naši ciljevi. Ako 2025. završimo naš posao i nama će tek tada biti potrebna jača EU", rekla je premijerka.

"Život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU" 

Postoje dve stvari koje ne smemo da obećamo građanima, rekla je Brnabićeva i dodala da je prva ta da neće odjednom, kada postanemo članovi EU, postati sve bolje, da će svi imati posao i odlične plate.

"EU nije ćup novca. Često se u okruženju EU tako predstavljala, onda uđu u EU, a nisu imali suštinske reforme. Onda nema ni ćupa, ni novca, odnosno ima ga ali nemate kapacitete da ga iskoristite. Moramo biti potpuno iskreni prema građanima, život i bolji standard zavisi od nas, a ne od EU", istakla je Brnabićeva.

Podsetila je da su tri ključna stuba po pitanju reformi – ekonomija, javna uprava i vladavina prava.

"Kada je reč o ekonomiji, došli smo od ivice bankrota do suficita. Taj put nije završen i zato potpisujemo novi aranžman sa MMF-om o novim strukturnim reformama", rekla je Brnabićeva i dodala da su potrebni – brži rast, veći izbor radnih mesta i bolje plate.

Navodi da je, što se tiče državne uprave, posao započet i da "treba da imamo vladu koja je u službi građana, a ne sama sebi".

Najviše izazova ima u oblasti vladavine prava i tu će, kaže, biti potrebna najveća pomoć konventa.

"Moramo da obezbedimo brže i efikasne presude, jednaku pravdu za sve građane, i da kao vlada ohrabrujemo slobodu govora i atmoferu u kojoj se dijalog ceni", rekla je premijerka i dodala da treba da se stvaraju generacije koje će misliti svojom glavom.

Takođe, istakla je važnost regionalne stabilnosti za koju je, kaže, Srbija životno zaintresovana.

Govoreći o izveštaju Evropske komisije, poručila je da će se Srbija fokusirati na preporuke mnogo više od ocena.

Brnabićeva je prva premijerka koja je prisustvovala sednici Konventa.

Fabrici: Izveštaj o napretku objektivan i izbalansiran

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je, govoreći na sednici Nacionalnog konventa o EU, naveo da je Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen prošle nedelje, – fer, objektivan i izbalansiran i daje preporuke i smernice za budućnost.

Navodi da Izveštaj pokazuje da postoji veći napredak na ekonomskoj strani, dok u političkoj oblasti napredak nije jednak.

Ističe da je Srbija postigla značajan napredak kada je reč o ekonomskim parametrima.

Ocenio je da su pozitivni izgledi za veći privredni rast za ovu i naredne godine, koji su zasnovani na čvrstom temelju – izvozu i rastu ulaganja.

Ukazao je da pored strukturnih reformi treba da uslede restrukturiranje državnih preduzeća, kao i smanjenje sive ekonomije,

"To su glavni nalazi izveštaja i postoje jasni dokazi koji se tiču ekonomije, da Srbija ulazi u ekonosmki ciklus EU, a to je progresivna, snažna i vidljiva integracija", rekao je Fabrici i podsetio da je izvoz iz Srbije u EU utrostručen u poslednjih osam godina, dok je skoro 80 odsto stranih investicija u Srbiji iz EU.

Kada je reč o političkim kriterijumima, Fabrici je rekao da je vlada posvećena EU, ali da cela zemlja mora da bude posvećena tom radu, kao i da se, na primer, u izveštaju navodi da parlament ne vrši adekvatno nadzornu ulogu nad vladom.

Ističe da je ključni element pravosudni sistem, da se veći akcenat stavlja na vladavinu prava, ali i da je važna borba portiv korupcije i kriminala, ocenivši da je u toj oblasti postignut određen napredak u odnosu na prethodni izveštaj, dok se, dodao je, za slobodu izražavanja to ne može reći.

Dodaje i da je civilni sektor važan u procesu pridruživanja EU, jer predstavljaju motor u svakom demokratskom društvu. 

Navodi da izveštaj ne sudi, već daje smernice i ukazuje na preporuke koje vlada i ostale institucije treba da preduzmu da se unapredi ta oblast.

Šef Delegacije EU dodao je i da je deo izveštaja posvećen Kosovu i Metohiji i dijalogu Beograda i Prištine, koji , kako je rekao, mora da bude ojačan i osnažen kako bi se postigla normalizacija odnosa.

"Želimo da vas ohrabrimo, da ostanete fokusirani i da učinite da proces proistupanja EU bude centralna akcija Skupštine, vlade i insitucija. Postoje očekivanja u Evropi šta Srbija može da uradi, a Srbija se prepoznaje kao predvodnica na Zapadnom Balkanu, a EU ostaje na vašoj strani", poručio je Fabrici.

Miščevićeva: Očekujem da većina poglavlja bude otvorena

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević podsetila je tokom sednice Nacioanlnog konventa da se pet poglavlja u ovom momentu nalazi pred državama članica i izrazila očekivanje da će većina njih biti otvorena.

"Mi smo pripremili, ne samo pozicije već i nivo usagalašenosti u poglavljima 9 – finansijske usluge, 13 – politika ribarstva, 17 – ekonomska monetarna politika, 18 –statisika i poglavlje 33 – budžetska politika. Za svako od tih poglavalja konstatovan je napredak", rekla je Miščevićeva.

Podsetila je da Srbija trenutno ima 12 otvorenih poglavlja i da su dva privremeno zatvorena.

"Za poglavlja koja smo privremeno zatvorili dobili smo argumentaciju da je u redu da su ona zatvorena. Slična ocena da je Komisija bila u pravu kada je preporučila otvaranje poglavlja", rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU, ali i napomenula da je konstatovano da u pogalvlju 5 nema napretka i da nedostaje Zakon o javnim nabavkama.

Navodi da usklađivanje u otvorenim poglavljima teče po pregovaračkim pozicijama, odnosno po merilima za zatvaranje.

"Ono što me malo plaši je što u narednom periodu Komisija očekuje od nas ispunjenje merila za zatvaranje u većini od otvorenih poglavlja, a naši planovi nisu takvi", istakla je Miščevićeva.

Navodi da je plan Srbije da merila za zatvaranje budu ostavrena 2018. 2019. i 2020. godine tako da će morati o tome malo preciznije da se ragovara sa delegacijom EK u Srbiji i sa predstavnicima iz Brisela.

Ditman: Ima napretka, ali i još posla u poglavljima 23 i 24

Nemački ambasador Aksel Ditman je na sednici Nacionalnog konventa u parlamentu rekao da su poglavlja 23 i 24 od krucijalne važnosti za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, navodeći da je određeni napredak učinjen u tim oblastima, ali da ima još da se radi.

Podvukao je da nemačka vlada podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, te istakao da je poglavlje 23 od ključne važnosti za proces proširenja, kao i za celokupno društvo uopšte, uz opasku da reforme treba nastaviti.

"Pročitao sam izveštaj (Evropske komisije) i mislim da je važan, kao i komentari koji se odnose na borbu protiv korupcije, pravosuđu i medijima. Određeni napredak je ostvaren, recimo u oblasti poglavlja 24, usvojen je Zakon o azilu, ali postoje neke stvari koje nedostaju", rekao je Ditman.

Podsetio je da treba usvojiti još neke zakona poput onog o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i da se izmeni sadašnji i Agenciji za borbu protiv korupcije, te ukazao da je još važnije da se oni sprovode.

Govoreći o ustavnim amandmanima, Ditman kaže da je Nacrt poslat Venecijanskoj komisiji i da je sjajno što će oni doći u Srbiju u maju da razgovaraju i diskutuju o tome.

"Važno je da se sastanu sa predstavnicima različitih organizacija civilnog društva", reako je Ditman.

Dodaje da je potrebna transparentna vlasnička struktura i finansiranje medija, ali i nova strategija o medijima.

"Bilo je zastrašivanja, pretnji novinarima i jako je važno da država i tužilaštvo obezbede bezbednost novinara", rekao je Ditman.

Savetnica predsednika za medije Suzana Vasiljević rekla je na sednici Konventa da je izrada medijske strategije zaustavljena posle konsultacija predsednika Republike Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.