Заустављена израда нове медијске стратегије, предлог да се укључи ОЕБС

Саветница председника за медије Сузана Васиљевић рекла је да је израда медијске стратегије заустављена после консултација председника Републике Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић. Истакла је да је израда стратегије обустављена због коментара и критика међународних организација и домаћих стручњака.

Васиљевићева је у Скупштини Србије рекла да је председник Вучић предложио да се ОЕБС укључи у израду медијске стратегије, као и да се са њима разговара о томе шта треба урадити да се медији осећају слободније у Србији.

"Мислим да би било корисно да направимо нову радну групу за израду стартегије у коју би требало да буду укључени сви релеватни представници домаћих међународних струковних удружења и међународних организација које се баве заштитом медија и слободе медија", рекла је Васиљевићева на седници Националног конвента.

Истакла је да је основна порука да држава жели да се повуче из медија и да не жели веће учешће у медијима.

''Основни разлог за заустављање медијске стратегије зато што су се појавили разни коментари и добили смо критике међународних организација и домаћих стручњака'' рекла је Васиљевићева и додала да није сигурна колико су сви имали увид у стратегију.

Сматра да су и председница владе Ана Брнабић и председник Србије Александар Вучић желели да дају више времена Министарству културе, невладином сектору, као и представницима струковних удружења да се види шта је у стратегији добро, а шта треба мењати.

''Мислим да ће на консултацијама са председником Србије, премијерком и министром културе бити изложен план на који начин ћемо даље радити на томе, али у сваком случају то ће бити уз веће учешће институција, цивилног сектора и међународних струковних удружења'', навела је Васиљевићева.

Према њеним речима, важно је да се чује глас стручњака и професионалних удружења и додала је да очекује предлоге невладиних организација.

"Влада треба да предложи пут до најбољег решења"

"Председник је после краће консултације са председницом владе заинтересован да започне процес стратешког креирања политике, који ће омогућити инклузивност и отвореност процеса", рекла је Васиљевићева.

Додала је да би Влада Србије требало да предложи како и на који начин да се дође до најбољег резултата.

"То укључење треба да буде на бази озбиљних анализа, студија и најбоље праксе, али уз уважавање чињеница на ком нивоу је наша политичка култура. Све захтева време. У питању је процес, јер ово све доста дуго траје. Ово није прича која траје четири године већ много дуже", рекла је Васиљевићева.

Наводећи да много тога треба да се промени из наслеђене праксе, саветница за медије председника Републике рекла је да је важно да постоји свест о проблему који се можда различито види уз међусобно уважавање.

Учесници седнице Конвента о слободи медија

Између осталог, на петој пленарној седници Националног конвента о Европској унији речено је да је у Србији је од почетка године забележено 30 претњи, притисака и напада на представнике медија.

Поручено да држава схвата врло озбиљно сваку претњу, а посебно претњу новинарима.

"Угрожавање безбедности новинара је најстрашнија ствар која може да се деси. Нико у држави то неће подржати и нико неће стати на страну насилника и сакрити напад. Морамо заједно да се боримо против тога. Безбедност новинара је наш заједнички циљ за који ћемо се борити", рекла је Сузана Васиљевић.

Тања Максић, новинарка БИРН-а је говорила о давању финансијских средстава из републичког буџета што је, како је оценила, једна од најважнијих полуга за економску одрживост медија.

"Зато је врло важно да се овај новац расподељује фер, транспарентно и потпуно контролисано", рекла је Максићева.

Максић је навела да је пројектно суфинансирање добар модел који треба унапредити, а примењу га многе европске државе као врсту помоћи медијима.

Говорећи о регистру медија, она је рекла да је замишљен као централно место где ће моћи да се пронађу подаци и о власничкој структури медија, као и о токовима државног новца.

"Тај регистар је упостављен, али није ажуриран", рекла је Максићева и додала да многе државне институције, али и јавна предузећа не пријављују како троше новац на оглашавање. 

Пројектна менаџерка НУНС-а Тамара Филиповић рекла је да у последњем извештају Европске комисије о напретку пише да насиље над новинарима, застрашивање, напади и претње које они трпе изазива велику забринутост.

"Рекла бих да код наших новинара тај ниво осећаја више није забринутост, већ је прерастао у страх", рекла је Филиповићева.

Према подацима НУНС-а, прошле године је било 92 притиска, претњи, физичких напада и сличаја надзиранај новинара, као и напада на имовину, рекла је Филиповић и додала да је ове године забележено укупно 30 претњи, притисака и напада.

Прецизирала да је било шест претњи, два физичка напада и 22 притиска, не рачунајући последње претње упућене Ивану Ивановићу и оне које су последица изјаве лидера радикала Војислава Шешеља.

Филиповићева је упозорила да је положај новинара данас лош, да постоји аутоцензура због притиска, а да им је плата испод просека.

Државни секретар министарства културе и информисања Александар Гајовић не слаже се са констатацијом која се наводи у извештају ЕК да није било напретка у слободи медија, наводећи да је Србија створила регулаторни оквир који омогућује да медији делују несметано и слободно.

Оценио је да простора за даље јачање слободе медија има и подсетио да су од 2014. донета три медијска закона - Закон о јавном информисању, о електронским медијима и медијским сервисима.

"Србија чврсто подржава принципе и стандарде слободе медија", рекао је Гајовић који је истакао да он лично, од када је ступио на ту дужност, није одбио ниједан медиј за изјаву, без обзира да ли су блиски власти или не, те какав им је садржај.

Златко Минић из Транспарнтности указује да се у извештају констатује да је одлика медијског окружења финансирање из државних ресурса, те упозорио да није уређено оглашавање државних органа.

"Било је најава да ће се то уредити посебним прописом. Прошло је три, четири године, а и даље се ништа није десило", рекао је Минић.

Ђорђе Вукадиновић, посланик Нове Србије - Покрет за спас Србије, рекао је да треба бити опрезан када је реч о повлачењу државе из медија, јер је сада, када се то већ готово догодило, ситуација у медијима "још гора".

Оценио је и да је добро што ће се "ресетовати" медијска стратегија.

Шеф Одељења за информисање, комуникацију и медије Делегације ЕУ у Србији Пол Хенри Пресет закључио је да се ЕК и даље држи процене која је наведена у извештају, да није учињен напредак у области слободе медија.

"Хтео бих да цитирам. Нема напретка, али овај недостатак напретка нас све више брине. Не бих да идем од случаја до случаја. У извештају стоји да има застрашивања и насиља над новинарима", рекао је Пресет и поручио да власти морају да промовишу јавни дијалог.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво