Parlament o amandmanima na set finansijskih zakona

Poslanik SDS-a Nenad Konstantinović negodovao je što je SNS podneo 380 amandmana na Predlog zakona o planskom sistemu, jer se time, kako je rekao, onemogućava rasprava o amandmanima na ostale zakone, jer neće biti dovoljno vremena.

Zamenik šefa poslaničke grupe SNS-a Vladimir Orlić replicirao je Konstantinoviću, odbacio te navode i dodao: "Mi smo ovde dva minuta i 40 sekundi slušali priče na temu – ovo je mnogo dobro samo ne umem da vam kažem ni šta je. Toliko na temu da ništa ne može da se kaže u ovoj sali".

Poslanik DS-a Goran Ćirić ponovo je zatražio da se objavi ugovor o koncesiji za Aerodrom "Nikola Tesla" i dodao da ključne infrastrukturne projekte ne treba davati u koncesiju niti privatizovati, već da treba zadržati većinsko vlasništvo Srbije nad infrastrukturom.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je odgovorio da je koncesija dobra, jer država dobija 1,5 milijardu evra, a aerodrom ostaje u našem vlasništvu.

Dodao je i da vlada hoće da upravljajući niškim aerodromom podigne kvalitetet tog aerodroma, dodavši da će to biti dobro za građane.

Ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da je i ministarka Zorana Mihajlović najavila da će ugovor o konecsiji za Aerodrom "Nikola Tesla" biti obelodanjen i da će se videti šta sve sadrži, a da će deo ostati tajan dok počne sa njegovom realizacijom.

Rekao je da se koncesionar obavezao da će da ulaže u Aerodrom "Nikola Tesla" ne samo da bi povećao profit, već i promet, kao i da je ugovorom predviđeno da sve što se izgradi tamo pripada Aerodromu "Nikola Tesla" i knjiži se na aerodrom.

To, dodao je, znači da pripada aerodromu od kad se stavi u funkciju, pa i nakon 25 godina koncesije, što je, kaže, velika razlika u odnosu na to kako se ranije dogovaralo.

Polemika o rastu BDP-a i privrednom razvoju

Poslanica SNS Sonja Vlahović iznela je podatke Svetske banke o privrednom rastu Srbije, između ostalog da SB predviđa privredni rast od tri odsto ove, 3,5 odsto u 2019, a 4 odsto u 2020. godini.

Dodala je i da se procenjuje da će javni pug Srbije ove godine pasti na 56 odsto BDP-a, a da će 2020. godine iznositi 52 odsto BDP-a.

To su, rekla je, podaci koji bi trebalo da raduju svakoga u Srbiji, ali da je "očigledno da kod poslanika opozicije ne nailazimo na takvu reakciju".

Poslanica DSS-a Gorica Gajić navela je da po podacima Svetske banke Srbija od 184 zemlje, na 84. mestu po privrednom razvoju, te da mi "koji kažemo da smo tigar privrednog razvoja na Balkanu treba da napravimo analizu zašto smo u regionu bolji samo od BiH".

Reagovao je poslanik SNS Veroljub Arisić koji je rekao da je najveću štetu privrednom razvoju i standardu građana doneo DOS koji je predvodio Vojislav Koštunica.

"Predvodio je tri države. Bio je predsednik SRJ, ukinuo ju je, neustavno. Bio je predsednik Vlade Srbije kada je postojala državna zajednica, koja je prestala da postoji, opet neustavno. Na kraju bio je predsednik vlade kada je naša južna pokrajina proglasila samostalnost. To su rezultati koji su doveli do privredne situacije kakva je zatečena 2012. godine", rekao je Arsić.

Osvrnuo se i na loše privatizacije urađene tokom godina prethodnih vlasti, navodeći da oni koji su privatizovali ono što je bilo najvrednije u Srbiji "budzašto", danas pitaju "gde su nam kooperanti".

"Šta god ste uhvatili, sve ste upropastili. I sad, kada neko hoće nešto da uradi, sad dolazi naknadna pamet... Sada brinete za radnike, a 400.000 radnika je ostalo bez posla za četiri godine", rekao je Arsić.

Uključila se i poslanica SNS Aleksandra Tomić, koja je navela da su "koalicioni partneri iz 2005. godine, kada su govorili o pravnoj državi, sigurno zaboravili kako je prodat 'Ce market' u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice.

"Kako je tada gospodin Mišković kupio za jeftine pare sve lance marketa u Srbiji i postao jedan od 100 članova Forbsove liste", rekla je Tomićeva.

Radikali su na početku rasprave izneli zamerke na predlog zakona, pa je Vjerica Radeta navela da je on loš, te da mi već imamo sve što je zakonom predviđeno i konkretnije regulisano pozitivnim propisima, ali da je problem što se oni ne primenjuju.

"Zakonom se ništa suštinski neće promeniti u Srbiji. U obrazloženju pominjete da će doprineti ekonomskom razvoju. Koji god zakon da donesete, kažete da će doprineti ekonomskom razvoju, jedino nam se to u životu ne dešava", rekla je Radeta.

Njen partijski kolega Nikola Savić rekao je da su subvencije koje država daje stranim kompanijama mogle da se upotrebe na korisniji način po građane.

"Ne dao bog da dođemo u situaciju da ova vlada prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji. Kada dođe taj trenutak, a polako se manevarski prostor sužava, onda ćemo videti koliko su isplative te investcije i koliko će u toj situaciji ostati radnih mesta", rekao je Savić.

Savić je rekao je da je evropski put - put u propast, jer su tamo "uglavnom naši neprijatelji".

"Čujemo i da neke italijanske firme, kada im je istekao ugovor sa vladom, napuštaju ili se spremaju da napuste tržište. To će uraditi sve firme kada procene da je to njihov interes", rekao je Savić.

Odgovarajući na navode radikala, Stefanović je istakao da se subvencije daju jednako svakome ko zaposlni nekoga, navodeći kao primer domaću kompaniju "Bekament" iz Aranđelovca, kao korisnika subvencija.

"Srbija ne uvodi sankcije Rusiji i ne pada nam na pamet da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije", rekao je ministar Stefanović.

"Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, država ne uvodi sankcije Rusiji, jer on ima političku snagu da može da odluči tako nešto, svestan svega što je posledica nečega takvog i ne pada nam na pamet da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije i molim vas da tako nešto ne koristite u smislu napada na vladu", poručio je Stefanović u parlamentu.

Ministar Stefanović je uzvratio da je interesantna teza da je "neka firma, za koju nisu sigurni čime se bavi, napustila tržište", te da ne bi bilo loše da čujemo koja je to firma, koliko je meseci poslovala, koliko je dobila subvencija.

Stefanović je istakao da su strane kompanije u poslednje četiri godine otvorile 170.000 radnih mesta.

"Da li je trebalo da, kada je 'Simens' došao u Srbiju iz Nemačke, za koju kažete da nam je neprijatelj, ljude koju su zaposleni u 'Simensu' otpuštamo, da ih nagovorimo da napuštaju radna mesta? Jel to poruka? Ili ljudima u 'Džonson elektriku', 'Svarovskom', predložimo da izađu iz fabrika, jer se radi o investicijama iz zemalja koje su nam neprijatelji", upitao je Stefanović.

Istakao je da država daje subvencije da bi privukla investitore, a da se isplativost tih investicija postiže posle 14 meseci, jer od 15. meseca obim poreza, doprinosa i svega što kompanije plaćaju prevazilazi ono što je država dala.

"Već u 15. mesecu imamo čist interes. Ako su kompanije bile samo 15 meseci, dobro je što su bile, a mnoge su ovde više godina, i šire prozivodnju poput fabrike 'Mei ta' u Obrenovcu", rekao je Stefanović.

Naveo i da će investitori, ako nema subvencija, otići u Bugarsku, Makedoniju, tamo gde se daju.

Sada, kako je Stefanović rekao, Srbija ima rast BDP-a, javni dug je 59,3 odsto BDP-a, najniži do sada i ispod nivoa Mastrihta. 

O velikom broju amandmana

O broju amandmana koje je vladajuća većina podnela na prvu tačku dnevnog reda, Predlog zakona o planskom sistemu Srbije i o tome ko ne želi da čuje drugačije mišljenje u parlamentu, nakratko su polemisali poslanici SDS Nenad Konstantinović i SNS Vladimir Orlić.

Konstantivić je rekao da je vladajuća većina podnela 380 amandmana na taj zakon, negodujući što se time, kako je ocenio, onemogućava rasprava o amandmanima na ostale zakone, jer neće biti dovoljno vremena.

"Ponovo ste ukinuli mogućnost opoziciji da bilo šta kaže, to nije parlamentarizam", rekao je Konstantinović.

Poslaničkga grupa SDS je, dodao je, podnela 11 ozbiljnih amandmana "koji bi mogli da urede zakon o planskom sistemu da bude prihvatljiv".

Zamenik predsednika poslaničke grupe SNS Vladimir Orlić replicirao je Konstantinoviću, i rekao da kao predlagač amandmana nije rekao ni reč o svom amandmanu.

"A, kako glasi taj fenomenalni predlog za koji mi, zli, pokvareni i nevaljali, nećemo da čujemo, glasi: 'Član 1, briše se." Moram da priznam neverovatano dobar predlog, inventivan i sadržajan. Ovo je jedna praznina o kojoj i da hoće, čovek nema šta da diskutuje", rekao je Orlić.

"Mi smo ovde dva minuta i 40 sekundi slušali priče na temu – 'ovo je mnogo dobro samo ne umem da vam kažem ni šta je'", dodao je Orlić.

Skupština je konstatovala i prestanak mandata poslanika SRS Zorana Krasića, koji je preminuo pre nekoliko dana.