Kako Beograd gleda na izjavu Zigmara Gabrijela?

"EU je zainteresovana za to da se situacija između Beograda i Prištine rastereti", rekao je Zigmar Gabrijel u Beogradu.

Od poruke u Beogradu do nove u Prištini prošlo je svega nekoliko sati.

"Ako Srbija želi da napreduje ka EU, primarni uslov je vladavina prava, ali i prihvatanje nezavisnosti Kosova", naveo je nemački ministar.

Dok su reč prihvatanje mnogi protumačili kao priznanje – premijerka se drži tačnog prevoda.

"On je, mislim, govorio figurativno da treba da prihvatimo nezavisnost Kosova i to je njegovo mišljenje. On je ministar zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova, a isto tako postoji pet članica EU koje nisu pa Srbija ne mora i neće", poručila je premijerka Ana Brnabić.

Poruku nemačkog zvaničnika srpski kolega smatra arogantnom i po dijalog dve strane kontraproduktivnom.

"Ono što oni ne žele da čuju u okviru svojih zemalja, nemojte takve poruke nama da šaljete. To je ponižavajuće i neprihvatljivo za Srbiju. U tom smislu, mi ćemo nastaviti dalje sa dijalogom, ali dijalog i trajno rešenje podrazumeva dogovor kojim će se uvažiti interesi obeju strana", istakao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

"Insistiranje na normalizaciji odnosa" 

Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku kaže da se njemu čini da su poruke u Beogradu i Prištini bile slične.

"To je pre svega insistiranje na normalizaciji odnosa. Čini se da će Nemačka na neki način insistirati na ranije navedenom modelu iz 1972, kojim su bili uređeni odnosi dve Nemačke. Ono što jeste značajno da, ipak, od Srbije neće biti traženo priznanje nezavisnosti već neka vrsta percepcije KiM u nekom drugom svetlu", naveo je Đukanović.

Da li je takav model već predočen tokom posete nemačkog šefa diplomatije, kako prenose prištinski mediji?

"To apsolutno nije istina. Nije doneo čovek nikakav dokument i bilo bi potpuno besmisleno da donose dok mi razgovaramo sa Prištinom o tome", rekla je Ana Brnabić.

Da je tako – čulo se nedavno od evropskog komesara Hana. Šta će pisati u pravno obavezujućem sporazumu zavisi od dijaloga. Za sada, kako je rekao, papir je prazan. Stav ponavlja i šefica diplomatije. Jedino očekivanje tiče se rokova.

"Jasno vidim odlučnost Beograda i Prištine, a posebno dva predsednika, koji su ušli u razgovore o sporazumu koji bi rešio pitanje normalizacije odnosa. To bi definitivno bila kvalitativna promena i promena situacije za obe strane, ali i za region. Realno sam optimista da će to doneti rezultate do kraja našeg mandata, što je kraj 2019. godine", navela je visoka predstavnica EU Federika Mogerini.

O evropskoj perspektivi zvaničan stav ima i Rusija i ne menja ga – najvažnije probleme na Balkanu, kažu, države moraju da rešavaju samostalno, bez mešanja sa strane.