Brnabić: Cilj reformi unapređenje kvaliteta života

Predsednica Vlade istakla je da je članstvo u Evropskoj uniji ključni spoljnopolitički cilj Srbije.

"Srbija je do sada otvorila deset pregovaračkih poglavlja, a očekujemo da u decembru otvorimo još tri ili četiri", rekla je Brnabićeva i dodala da je o tome bilo reči tokom prošlonedeljne posete Briselu i susreta sa najvišim zvaničnicima EU.

Brnabićeva je iskoristila priliku da se u ime Vlade zahvali na podršci koju Kraljevina Norveška pruža evropskim integracijama Srbije i odličnoj bilateralnoj saradnji.

U razgovoru sa norveškom ministarkom spoljnih poslova, predsednica Vlade Srbije naglasila je značaj unapređenja regionalne saradnje u svim oblastima, čemu je Srbija posvećena.

"Regionalna saradnja, pre svega u oblasti ekonomije i privrede, doprinosi boljem životu svih građana Zapadnog Balkana", istakla je Brnabićeva.

Bilateralni odnosi Srbije i Norveške, a posebno politički, na visokom su nivou. Kraljevina Norveška je u periodu od 2000. godine do danas podržala Srbiju sa oko 250 miliona evra bespovratne pomoći i jedan je od najvećih donatora.

Dosadašnja pomoć bila je fokusirana na oblasti vladavine prava, jačanje konkurentnosti, reformu javne uprave i energetsku efikasnost.

"Nastavak norveške podrške i pomoći bili bi dragoceni za Srbiju, a naročito u oblastima koji su prioriteti u radu Vlade: obrazovanje, inovacije i preduzetništvo, digitalizacija i kreativne industrije", naglasila je Brnabićeva, a saopšteno iz Vlade Srbije.

Norveška iskustva u oblasti e-obrazovanja i neformalnih edukativnih programa, kao i podrška unapređenju e-uprave, značajno će doprineti nastavku reformi i modernizaciji društva, rekla je predsednica Vlade.

Pored toga, Brnabićeva je kao posebno važnu izdvojila pomoć u oblasti inovacija i preduzetništva, s obzirom na to da je digitalna ekonomija i ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama ono čemu Srbija teži u promenjenim tržišnim uslovima u 21. veku.

Brnabićeva i Eriksen Soreide razgovarale su i o bilateralnoj saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane. 

Brnabićeva i Čadež sa norveškim poslodavcima

Predsednica Vlade i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež sastali su se u Oslu sa predstavnicima Konfederacije norveških poslodavaca, kojima je premijerka prezentovala najznačajnije rezultate sprovedenih ekonomskih reformi, a posebno u vezi sa unapređenjem investicione klime.

Marko Čadež je detaljno govorio o tome šta je sve Srbija uradila na unapređenju poslovanja i privlačenju novih investicija.

Čadež je predstavio napredak u oblasti infrastrukture, prilagođavanja zakonodavnog okvira radi stvaranja boljih uslova poslovanja, kao i podsticanju fer konkurencije.

Predsednik PKS se u svom izlaganju osvrnuo na pozitivne ocene međunarodnih finansijskih institucija u vezi sa unapređenjem uslova poslovanja i investicione klime u Srbiji.

Sastanku u Konfederaciji norveških poslodavaca prisustvovala je i Ingeborg Ofsthus, generalna direktorka kompanije "Telenor Srbija", koja je sa oko dve milijarde evra najveći pojedinačni investitor u Srbiji.

Ona je govorila o iskustvima poslovanja u Srbiji i istakla pozitivna iskustva poslovanja te kompanije u Srbiji.

"Došla sam u Srbiju pre pet godina i zaljubila sam se. Ovde su najbolji inžinjeri na svetu i mislim da to mogu da kažem jer sam u ovoj oblasti 20 godina i putovala sam po svetu. Ključni izazovi, međutim, jesu primena zakona i regulativna predvidivost, nezavisne institucije i nefer konkurencija u pojedinim oblastima", ističe direktorka "Telenora" u Srbiji.

Ofsthusova je naglasila da su zakonodavne i privredne reforme koje je Vlada sprovela doprinele unapređenju poslovne klime i pozvala i druge norveške kompanije da investiraju u Srbiji.

Srpska delegacija srela se i sa prvim čovekom "Telenora".

"Razgovarali smo o tome kako da digitalizujemo društvo i Vladu. Razgovarali smo o tome kako privatni i javni sektor, odnosno Vlada, treba da rade zajedno kako bi napravili digitalni korak ka budućnosti", ističe izvršni direktor "Telenora" Sigve Breke. 

Konfederacija norveških poslodavaca okuplja norveške kompanije, od malih porodičnih firmi do velikih multinacionalnih kompanija.

Pored "Telenora", koji je najveća investicija od milijardu i po evra, od 2010. u Srbiju je stiglo samo 19 miliona evra investicija.

"Imamo makroekonomsku stabilnost, političku stabilnost, sproveli smo fiskalnu konsolidaciju. Ovo je prva godina sa rastućim suficitom u budžetu. Smanjili smo javni dug i biće ispod kriterijuma Mastrihta. Pozivam vas da dođete u Srbiju, imamo mnogo da naučimo od vas o javnoj upravi, radnoj etici", poručila je Brnabićeva.

Marko Čadež je istakao da je posebno predstavljen IT sektor.

"Posebno smo predstavili kompanije koje prave hardver i softver, koje su ne samo na svetskom nivou već i vodeće u određenim sektorima", kaže Čadež. 

Najsevernija naseljena zemlja u Evropi primer je socijalističkog kapitalizma. 45 odsto akcija na berzi Osla pripadaju državi, koja se ne povlači iz ključnih sektora, poput nafte. Tu se traži mogućnost za saradnju.

"Mislim da saradnja Srbije i Norveške treba da se zasniva na oblastima u kojima smo dobri. Norveška je dobra u oblasti energenata, bilo da je reč o nafti ili obnovljivim izvorima energije, što bi takođe moglo da bude zanimljivo Srbiji. Za taj posao imaju podršku države", kaže Tore Mira iz Konfederacije norveških poslodavaca.

Pol pozicija Norveške među zemljama nafte i gasa se menja. Kada su niske cene ovih energenata usporile njen rast, tražilo se nešto novo. Milione su počeli da ulažu u preduzetništvo, odnosno u inovacije.

"Oni su naučili da ne kupuju digitalne glave iz Indije, suviše su različite kulture, ja mislim da je naša kultura bliža njihovoj i da bi tu moglo da se radi, ali moramo da budemo jako konkretni", objašnjava privrednica u Norveškoj Silvija Šereš. 

"Nadamo se norveškim investicijama u IT i energetici"

Premijerka Brnabić se sastala i sa unijom poslodavaca u toj zemlji i rekla da se nada investicijama u informacionim tehnologijama, ali i energetici.

Brnabićeva je, novinarima nakon sastanka, rekla da je "Telenor" predstavio svoje iskustvo iz Srbije i pohvalio inženjere iz Srbije i njihovo obrazovanje.

"Govorili su lepše o Srbiji nego što bi mi govorili, naročito o inženjerima i njihovom obrazovanju. To je najveća snaga koju Srbija ima. Tu treba tražiti prostor za nove investicije, jer je to nešto po čemu je Srbija prepoznata", rekla je Brnabićeva.

Dodala je da se nada da će biti više norveških investicija u informacionim tehnologijama, istraživanju i razvoju. Energetika je, kako kaže, ogroman sektor i da se sa Norveškoj može razgovarati šta bi mogli da rade zajedno.

"Za nas je bilo važno da predstavimo Srbiju, da kažemo koje su reforme implementirane u Srbiji, da kažemo gde smo danas i gde ćemo ići sutra", rekla je Brnabićeva.

Upitana da li je na prethodnim razgovorima bilo reči o dijalogu Beograda i Prištine ona je rekla da je na svakom sastanku to bila jedna od tema i da su svi zainteresovani za poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića za unutrašnji dijalog oko "održivog rešenja za KiM".

"Ono što je meni zanimljivo jeste da Norveška blisko prati situaciju u Srbiji i na Balkanu i zainteresovani su šta se dešava. Juče su usvojili novi budžet, a on je za Balkan duplo veći nego prošle godine, što je signal koliko je Balkan važan i koliko je Srbija važna", zaključila je Brnabićeva.

"Srbija opredeljena za nastavak saradnje u odbrani" 

Predsednica Vlade Srbije razgovarala je i sa predstavnicima Odbora za spoljne poslove i odbranu norveškog parlamenta, ocenivši da je saradnja u oblasti odbrane Srbije i Norveške veoma razvijena, pored odličnih bilateralnih odnosa.

U poslednjih sedam godina, Kraljevina Norveška značajno je podržala reformu sistema odbrane, sa više od četiri miliona evra u različitim projektima.

"Opredeljeni smo za nastavak saradnje u oblasti odbrane, a posebno vojnomedicinske i vojnoobrazovne", istakla je Brnabićeva.

Na sastanku sa predstavnicima Odbora za spoljne poslove i odbranu norveškog parlamenta, razgovaralo se i o učešću u multinacionalnim operacijama.

Pripadnici Vojske Srbije su, zajedno sa pripadnicima Oružanih snaga Kraljevine Norveške, učestvovali u misiji Ujedinjenih nacija MINURCAT u Čadu i Centralnoafričkoj Republici.

Predsednica Vlade rekla je da Srbija daje aktivan doprinos očuvanju mira i bezbednosti u svetu, te da trenutno 344 pripadnika Vojske Srbije učestvuje u šest misija pod mandatom UN i četiri misije EU.

Brnabićeva je naglasila da je članstvo u Evropskoj uniji ključni spoljnopolitički cilj Srbije.

Na sastanku sa predstavnicima Odbora za spoljne poslove i odbranu norveškog parlamenta razgovaralo se i o unapređenju saradnje policija dve zemlje, saopšteno je iz Vlade Srbije.

"Značajna podrška i iskustva Norveške"

Ana Brnabić završila je svoju prvu zvaničnu posetu Kraljevini Norveškoj posetom Norveškom institutu za međunarodne odnose, gde je održala predavanje o evropskoj perspektivi Srbije i regionalnoj saradnji.

"Članstvo u Evropskoj uniji ključni je spoljnopolitički cilj Republike Srbije, a podrška norveške vlade u tom procesu jako nam je značajna", naglasila je Brnabićeva u obraćanju.

"Srbija je do sada otvorila deset pregovaračkih poglavlja, a očekujemo da u decembru otvorimo još tri ili četiri", rekla je Brnabićeva i istakla da je za Srbiju ohrabrujuća poruka predsednika Evropske komisije Žan Kloda Junkera da su nam vrata Evropske unije otvorena.

Predsednica Vlade Srbije govorila je o posvećenosti Srbije sprovođenju teških reformi, čiji cilj nije samo članstvo u EU, već pre svega održivi ekonomski rast i bolji kvalitet života svih građanki i građana.

Ekonomskim reformama koje su započete u mandatu prethodne vlade, a koje je nastavila vlada koju ona predvodi, Srbija je postigla fiskalnu konsolidaciju i smanjenje javnog duga, rekla je Brnabićeva.

Dodala je da je započeta opsežna i sveobuhvatna reforma državne uprave, gde je fokus stavljen na racionalizaciju i povećanje efikasnosti rada javnih službenika.

"To su sve bili preduslovi ili 'condition sine qua non' da bismo uopšte mogli da govorimo o ekonomskom rastu i boljem životu naših građana. Da su reforme koje je Vlada sprovela bile uspešne, potvrđuju i pokazatelji kredibilnih međunarodnih institucija, pre svega konstantan napredak na Duing biznis listi Svetske banke, napredak od 12 mesta na Globalnoj listi konkurentnost Svetskog ekonomskog foruma i priznanje Fajnenšel tajmsa da je Srbija na prvom mestu po indeksu performansi direktnih stranih investicija", naglasila je Brnabićeva u izlaganju.

Govoreći o prioritetima Vlade Srbije, Brnabićeva je istakla da su unapređenje kapaciteta i efikasnosti institucija, kao i unapređenje principa dobre uprave, izuzetno važni.

"Uz vladavinu prava i unapređenje situacije u medijima, ovo su ključne oblasti na kojima će raditi zajedno sa civilnim društvom, kako bismo od Srbije svi zajedno napravili dobro mesto za život", istakla je Brnabićeva.

Na predavanju u Norveškom institutu za međunarodne odnose, predsednica Vlade Srbije ponovila je da je evropska perspektiva jako važna za sve zemlje Balkana, s obzirom na tešku i turbulentnu prošlost.

"Uprkos razlikama, svi imamo isti zajednički cilj – mir i stabilnost, ekonomski napredak i članstvo u EU", istakla je Brnabićeva.

"Članstvo u EU ne podrazumeva samo finansijske i ekonomske koristi, već pre svega prihvatanje evropskih vrednosti. Upravo zato, moramo da budemo posvećeni dijalogu, prevazilaženju razlika i građenju bolje budućnosti za sve građanke i građane Zapadnog Balkana", naglasila je predsednica Vlade.

Brnabićeva je istakla značaj Berlinskog procesa, koji je pružio novu platformu za razvoj regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i doprineo jačanju poverenja, razumevanja i dijaloga.

U poslednje tri godine, postignut je značajan napredak u razvoju regionalne saradnje. Uspostavljena je Regionalna kancelarija za mlade i potpisan je Ugovor o transportnoj zajednici. Region Zapadnog Balkana tržište je od 20 miliona ljudi i atraktivno za investitore, što doprinosi ekonomskom jačanju celog regiona.

"O saradnji i ekonomskom povezivanju, naš region može mnogo da nauči upravo od skandinavskih zemalja. To je bio i jedan od ciljeva posete Norveškoj, da naučim kako da primenimo najbolje primere iz prakse i izgradimo modernu, tolerantnu i otvorenu Srbiju, Srbiju koja podržava inovacije, da naš razvoj bude baziran na znanju i da digitalizovana ekonomija bude pokretač modernizacije celog našeg društva.

Uz reformu obrazovanja i veća ulaganja u kulturu, mi imamo šansu da stvorimo društvo koje se neprestano razvija i raste", rekla je Brnabićeva završavajući predavanje na Norveškom institutu za međunarodne odnose, vodećoj istraživačkoj instituciji u oblasti međunarodnih odnosa u toj zemlji.