Parlament usvojio dva nova prosvetna zakona

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja utvrđuje donošenje Nacionalnog okvira obrazovanja kao osnove za izradu novih nastavnih planova i programa. 

Od ukupno 130 poslanika u sali za usvajanje ovog zakona glasao je 121 poslanik, niko nije bio protiv, a nije glasalo devet poslanika.

Glasanje je trajalo skoro tri sati zbog velikog broja podnetih amandmana o kojima se parlament izjašnjavao. 

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je krovni prosvetni zakon kojim se uvode i novine u sistemu upravljanja i rukovođenja ustanovama, pa će direktori biti birani isključivo na osnovu kompetencija, a poslednju reč pri izboru davaće ministar.

Zakonom je povećana odgovornost nastavnika za kvalitet nastave, ocenjivanje i postupanje u slučajevima kršenja zabrana, nasilja i diskriminacije, a utvrđeno je da se u penziju odlazi sa 65 godina.

Proširena je odgovornost učenika i roditelja, a predviđene su i novčane kazne za nasilje u školi, donošenje alkohola i narkotika.

Za roditelje ali i učenike uvode se i nove vaspitne i vaspitno-disciplinske mere, društveno koristan i humanitarni rad.

Zakon predviđa mogućnost osnivanja opštinskih saveta roditelja, zatim osnivanje učeničkih kompanija i đačkih zadruga.

Usvojen i Zakon o visokom obrazovanju 

Skupština je nakon usvajanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usvojila i Zakon o visokom obrazovanju.

Za zakon je glasalo 134 poslanika koliko ih je i bilo u sali. Glasanje je trajalo oko sat vremena.

Pre glasanja o zakonu u celini, zasedali su skupštinski odbori za obrazovanje i za ustavna pitanja i zakonodavstvo kako bi se novim amandmanom međusobno usaglasili prethodno prihvaćeni amandmani na taj zakon.

Novi zakon predviđa da je uslov za rangiranje za upis u narednu studentsku godinu na teret budžeta 48 ESP bodova.

Takođe, zakon predviđa formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se uspostavila veza visokog obrazovanja i privede.

Zakon o visokom obrazovanju značajno unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju, uvode novi standardi, kao i postupak žalbe i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završene akreditacije.

Novim rešenjima daje se prilika nastavnicima, istraživačima i studentima da osnivaju "spin of" i "start ap" kompanije, kao i mogućnost angažovanja u nastavi eksperta iz privrede.

Predviđa se i uvođenje kratkih programa studija i studija uz rad koji omogućavaju sticanje praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada.

Kroz jedinstveni informacioni sistem prosvete uvode se registri akreditovanih studijskih programa, zaposlenih i studenata, kojima se dodeljuje Jedinstveni obrazovni broj za praćenje napretka u visokom obrazovanju i osnova za uvođenje novog sistema finansiranja.