Šta se traži od Srbije u poglavlju 35?

Tanja Miščević ističe da se takvo poglavlje prvi put na taj način pojavljuje u pregovorima o članstvu, odnosno da ga nije imala nijedna druga država.

Nijedna država nije na taj način pregovarala poslednje poglavlje koje je u našem slučaju i političko poglavlje, kaže Miščevićeva.

"Dakle, nije ovde tema Kosovo, mi kroz pregovore o članstvu ne pregovaramo o statusu Kosova, za proces normalizacije postoji dijalog i on nikako nije zamenjen poglavljem 35, ali u dijalogu o normalizaciji ne učestvuju države članice i ovaj način da prate šta se u dijalogu i implementaciji događa jeste upravo kreiranje čitave strukture kroz poglavlje 35", objašnjava Miščevićeva.

Drugim rečima, navodi Miščevićeva, dijalog o normalizaciji se odvija pod pokroviteljstvom evropske spoljnopolitičke službe i ta služba, odnosno šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, zadužena je da članice informiše o napretku i problemima u dijalogu, kao i o implementaciji, a onda kroz poglavlje 35 države članice kažu – ovo je dovoljno da Srbija nastavi dalje u pregovorima o svim ostalim poglavljima.

Na pitanje kako objasniti da se poglavlje 35 od početaka pregovora pominje kao najteže i nama najkomplikovanije, te da će ono biti poslednje zatvoreno, Miščevićeva kaže da nijedno drugo poglavlje nismo mogli otvoriti dok za 35 nismo postigli dovoljnu meru implementacije Briselskog sporazuma.

Podseća da je to bilo u decembru 2015. godine, da smo dve godine na to čekali i da nećemo moći da završimo pregovore ako ono što je uslov iz pregovaračkog okvira zaista ne ispunimo.

"U samom Pregovaračkom okviru, u okviru koji smo dobili kad smo dobili pregovore, piše da je ovo poglavlje kontrolno, i nije jedino takvo, isto važi i za poglavlje 23 o vladavini prava i poglavlje 24. Dakle ništa se ne otvara pre toga, ništa se ne zatvara posle toga, a ako tu ima problema zaustavljaju se pregovori", ukazala je Miščevićeva.

Cilj poglavlja 35 – dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa

Tanja Miščević naglašava da je u poglavlju 35 veoma precizno dato šta je konačni cilj, a to je, ponavlja, dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

"A sad šta je sveobuhvatna normalizacija nije definisano, ostavljeno je da kroz tok dijaloga bude definisano i to je jedno od otvorenih pitanja", primećuje šefica pregovaračkog tima Beograda.

Na opasku da je normalno da dve strane strane različito tumače šta znači sveobuhvatna normalizacija, a da nije jasno kakav je tu stav EU, Miščevićeva kaže da je, naprotiv, sasvim jasan stav EU, a to je da nema razgovora o statusu.

Podseća pri tome da pet država članica i dalje ne priznaje proglašenje nezavisnosti i da su u tome vrlo čvrste, zbog čega, kako kaže, EU i ne može to da traži ili da na takav način ispostavlja račune.

"Ali traži sveobuhvatnu normalizaciju zarad normalnog života i tu ima puno naše razumevanje, mi to mislimo od samog početka, ali ne postoji isto tako razumevanje Prištine", primećuje Miščevićeva.

U tom smislu i poziv na unutrašnji dijalog o Kosovu shvata kao pokušaj definisanja našeg stava o tome šta je sveobuhvatna normalizacija i podseća da smo u okviru pregovora, kada smo predstavljali planove za poglavlje 35 i kako će ono izgledati, u januaru 2014. godine, predstavili šta vidimo kao teme za nastavak dijaloga.

"U tom momentu smo imali gotovu priču o briselskom dijalogu, on je već bio potpisan i počela je lagano implementacija, a mi smo onda predstavili teme poput imovine, nestalih, zaštite kulturnog i crkvenog nasleđa, o čemu nikad nije postignuta saglasnost sa Prištinom, ali smo zato mogli videti jednostrane poteze Prištine kao što je bilo jednostrano proglašenje da je sva imovina na teritoriji KiM zapravo kosovska imovina", navodi Miščevićeva i dodaje da je to dijametralno suprotno od naše ideje da se sedne i razgovara.

Upitana da li smo "neravnopravni" s obzirom da Priština nema poglavlje 35 i zahteve slične onima ispostavljenim u njemu, Miščevićeva ističe da to nije tačno, te da je Priština dobila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je sasvim drugačiji od našeg, ali da on ima istu takvu klauzulu, samo je pitanje koliko je Priština zainteresovana za svoje evropske integracije.

"To je već pitanje za Prištinu", napominje Miščevićeva.

Odgovarajući na pitanje može li se desiti da nam, kada sve što se traži u poglavlju 35 ispunimo, kažu da ipak nismo "dorasli" članstvu, Miščevićeva podseća da paralelno sa ovim teškim političkim pitanjem normalizacije ide i podjednako teško pitanje reforme vladavine prava, koje nije jednostavno, ali, što je važno, zavisi samo od nas, za razliku od 35 koje zavisi i od drugih strana.

"Ima tu puno oblasti koje zahtevaju ogroman napredak i svesni smo da su to ozbiljna pitanja. Trenutno završavamo elemente za novi izveštaj koji će biti predstavljen u novembru, ali ima puno važnih pitanja za unutrašnju reformu Srbije i za poslovno okruženje, napredak regiona, saradnju u regionu, za priznavanje kvalifikacija, kretanje radne snage", ukazala je Miščevićeva.

Napominje da se u svim tim se oblastima mora postići napredak, ali primećuje da za razliku od političkih pitanja ovde je merljiv napredak.

"Kada dostignete standard i možete da ga implementirate, onda možete da procenjujete domete, a to može i EU", zaključuje Miščevićeva.