Parlament o Fondu za zapadni Balkan i kreditima

Poslanici u Skupštini Srbije raspravljali su o potvrđivanju pet kredita među kojima je i kredit od milijardu dolara Fonda za razvoj Abu Dabija, za otplatu prispelih dugovanja. Objedinjeno se debatuje i o sporazumu za osnivanje Fonda za zapadni Balkan, čiji je potpisnik i Kosovo. 

Odbor za spoljne poslove podržao je ranije predlog da se ratifikuje sporazum o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan čiji je cilj, kako je navedeno, jačanje veza i podsticanje evrointegracija Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije.

Šef diplomatije Ivica Dačić u pralamentu je istakao da se nijedna radnja koju "vlada Kosova (sa zvezdicom) preduzme prilikom zaključivanja sporazuma ne smatra validnom ukoliko prekoračuje ovlašćenja privremenih institucija".

Objasnio je da Fond za zapadni Balkan nastaje po modelu Višegradskog fonda sa ciljem da pomogne razvoj saradnje i podstakne razvoj odnosa između civilnog društva, akademskog sektora kroz zajedničke projekte, kao što su promovisanje kulturne saradnje, saradnja u oblasti nauke i obrazovanja, promovisanje održivog razvoja.

"Reč je o šest ugovornih strana, molim vas obratite pažnju na terminologiju, da neko ne protumači da je reč o državama", rekao je Dačić.

Dodao je da je sporazum nastavak onoga što je tokom pregovora sa Prištinom potpisao Borko Stefanović, tadašnji šef pregovaračkog tima.

Podsetio je da je srpska delegacija u februaru 2012. potpisala sporazum o regionalnom predstavljanju i da je "Kosovo sa zvezdicom jedini naziv koji će se koristiti u regionalnoj saradnji".

"Ne napadam taj dogovor jer to omogućava da možemo da funkcionišemo u uslovima kada su pravni statusi određenih pitanja i tema problematični", rekao je Dačić i poručio poslanicima da i oni ne treba da "napadaju" sporazum o osnivanju Fonda.

Između ostalog, rekao je da postoje "crvene linije" kada su u pitanju nacionalni interesi, da Srbija jeste za dijalog, ali da neće odstupiti od svojih nacionalnih interesa.

Već u prvim satima sednice došlo je do polemike između Dačića sa jedne i opozicionih poslanika  s druge strane, a sednica je na kratko bila i prekinuta, zbog dobacivanja ministru.  

SRS, DSS i Dveri: Povući Fond za zapadni Balkan iz procedure

Srpska radikalna stranka, Dveri i Demokratska stranka Srbije zatražile su da se sa dnevnog reda povuče potvrđivanje Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, ocenjujući da se njime priznaje nezavisnost Kosova.

"Srbija ne priznaje nezavisno, terirističko Kosovo koje prave NATO pakt i Evropska unija, a mi idemo ka EU. Ratifikacija znači prihvatamo, ozvaničavamo", rekao je poslanik SRS Zoran Krasić u parlamentu. On je podsetio i da rezolucija 1244 SB UN ne prihvata nezavisno Kosovo.

Ideja predlagača, kaže je da je Sporazum moguć zato što pored naziva Kosovo postoji zvezdica. "Pa gde to još postoji? Nigde", zaključio je Krasić, dodajući da je najbolje da se tačka povuče i da se svima pošalje poruka da je KiM sastavni deo Srbije.

Poslanik DSS-a Milan Lapčević smatra da je ratifikacija sporazuma sporna.

"Vaše obrazloženje da smo mi dali izjavu u kojoj kažemo da to Kosovo sa zvezdicom ne prejudicira stav da je to država, a inače prihvatamo da potpisujemo taj sporazum sa državama i Kosovom je potpuno smešno”", rekao je Lapčević.

Lapčević je istakao da se sporazum mora povući iz procedure jer je protivno Ustavu, a isto obrazloženje za povlačenje je imao i lider Dveri Boško Obradović. On je rekao da će formiranje Fonda za zapadni Balkan vlast praktično priznati nezavisnost Kosova i da je formiranje fonda sa sedištem u Tirani "najnovija ucena zapada"”.

Vlada je kroz taj fond praktično pristankom da sedište bude u Tirani počela da saučestvuje i u formiranju „velike Albanije“, čemu kako je dodao služi i izgradnja autoputa Nišš-Prišština-Tirana.

Poslanik SDS-NPS Miroslav Aleksić smatra da ugovor nije sporran, ali da jeste kontradiktorna politika vlade. Za sporazum kaže da ne znači priznavanje Kosova, ali da je jedan korak u tom smeru.

Vujović o valutnom riziku kod zajma od Abu Dabi fonda

Govoreći o povoljnom kreditu od Ujedinjenih Arapskih Emirata za podršku budžetu od milijardu dolara, ministar finansija Dušan Vujović je podsetio da je Srbija 2014. već povukla od UAE kredit od milijardu dolara za budžet.

"Na jednoj milijardi štedimo, da smo se zadužili drugačije platili bismo 72 miliona, kao i na drugoj milijardi oko 100 miliona, što je 170 miliona. Malo li je, što kažu naši ljudi", istakao je Vujović.

On je napomenuo da Srbija ima obavezu da isfinansiramo deo obaveza koje dospevaju 2016. 

Ministar Vujović otklonio je bojazan u pogledu valutnog rizika kod kredita od Razvojnog fonda Abu Dabi, koji je predviđen u dirhamima, naglašavajući da valuta Ujedinjenih Arapskih Emirata gotovo 20 godina ima fiksni kurs prema dolaru.

"Oni (Emiraćani) od 1997. godine imaju fiksni kurs prema dolaru, i prema mojim procenama i narednih 10 godina će tako ostati. Oni ugovaraju i prodaju naftu u dolarima, prema tome ovo je samo njihov pokušaj da dobiju puno priznanje u svetu za svoju valutu i da održavaju svoj visok rejting", rekao je Vujović povodom primedaba poslanika iznetih u raspravi o Predlogu zakona i potvrđivanju tog zajma.

Navodeći da se Abu Dabi razvojni fond profesionalizovao, da ima međunarodni nadzorni odbor, koji brine o tome da zemlja sačuva svoj trostruki A rejting, ministar je dodao da su na ugovaranje zajmova u lokalnoj valuti, između ostalog, prešli da bi ojačali dirham i njegov rejting u svetu.

"Ovo su subvencionisane pare, koje podrazumevaju da mi kvalitetno radimo. Znači nemojte da pravite od nečega što je nagrada za naš rad nešto što zvuči loše", rekao je Vujović poslanicima.

Ponovio je da su sredstva ovog zajma namenjena za opštu budžetsku podršku, dodajući da će jedan deo novca biti upotrebljen za reformu javne administracije koja sa sobom nosi troškove kao što su otpremnine, premeštanje i prekvalifikacija ljudi.

"U poreskoj administraciji, na primer, želimo da prebacimo 1.500 ljudi sa postojećih poslova koji nisu usmereni na povećanje poreskih prihoda, nego na ispunjavanje adinistrativnih procedura. Horizontalna analiza je pokazala da imamo 15 posto ljudi na privremenim i povremenim poslovima i 30 posto ljudi koji se ne bave osnovnim poslom ministarstava nego se bave administracijom i to na stari način", predočio je on.

Što se tiče konkretnih stvari koje se pokrivaju ovim projektom, Vujović je rekao da postoji matrica koja do detalja propisuje sve mere koje on uključuje, a među kojima su i promena načina organizacije vrednovanja poslova u javnoj upravi, promene javnih nabavki i promene sistema upravljanja javnim finansijama.

"Izabrali smo desetak pokazatelja na osnovu kojih ćemo ostvarivati te rezultate i dobijati sredstva. Sredstva su ovde simbolična za ovaj obim poslova, nekih 69 miliona evra, odnosno 80 miona dolara, biće po 20 miliona u naredne četiri godine. To je jedna mrvica koja kompenzuje povećani administrativni trošak kom ćemo biti izloženi ako ovo (reformu) budemo radili na pravi način", dodao je ministar.

Takođe je kazao da Srbija ne pravi diskriminaciju u pogledu institucija i zemalja koje žele da podrže naš budžet, navodeći da su povoljnim zajmovima budžet Srbije podržali i Evropska unija, i Ruska Federacija, sve međunarodne organizacije, pa i UAE. 

"Budžet u suficitu 30 milijardi dinara" 

Ministar Vujović rekao je da očekuje stopu rasta sledeće godine od tri odsto, a bolji plasman na "Duing biznis" listi potvrđuje da Srbija permanentno poboljšava investicionu klimu.

Vujović je u parlamentu objasnio da će se zajam iz Razvojnog fonda Abu Dabija koristiti za podršku budžetu i nastavak fiskalne konsolidacije.

Prema njegovim rečima, reč je o povoljnom zajmu, kamatna stopa iznosi 2,5 odsto i nema drugih opterećenja.

Vujović je izjavio da je budžet trenutno u suficitu 30 milijardi dinara, što je za oko 150 milijardi bolje od plana.

"Planirali smo da ćemo imati sa današnjim danom 120 milijardi dinara deficit, što je milijardu evra, a mi smo u suficitu 30 milijardi. To znači da smo 150 milijardi bolji od plana", rekao je Vujović u parlamentu.

U poređenju sa 1. januarom, prema njegovim rečima, stanje duga je smanjeno za 650 miliona evra.

"Sa 24,8 milijardi na 24,15 milijardi, što je rezultat bolje fiskalne situacije, to jest boljeg deficita od planiranog. Mi smo smanjili potrebu za dodatnim zaduživanjem radi finansiranja deficita za više od milijarde", rekao je Vujović.

On je naglasio da to ne znači da imamo para za bacanje i da ne moramo da refinansiramo obaveze koje dospevaju.

Osim o potvrđivanju sporazuma za osnivanje Fonda za zapadni Balkan i ugovoru o zajmu Vlade Srbije od Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku, raspravlja se o Predlogu zakona o potrvđivanju okvirnog zakona o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije.

Poslanici razmatraju Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora "Apeks" zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/B između Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke, Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Srbije i Mađunarodne banke za obnovu i razvoj.

Pored toga, tu je i Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije.

Parlamentarci su završili raspravu o izmenama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.