Čija je srpska imovina na Kosovu i Metohiji?

Odluka Srbije da li da prihvati ili odbije sporazum o telekomunikacijama sa Prištinom ne odnosi se samo na 19 Telekomovih zgrada izgrađenih na Kosovu i Metohiji, kaže premijer.

"Ne plašimo se toga. Ako je to nešto što će posle toga biti uzeto kao presedan i biti korišćeno, u stvari, kao precedent, kao nešto na osnovu čega se donosi pravilo i da u svim drugim oblastima imovina automatski pripada njima, onda možemo odmah da kažemo doviđenja za 'Trepču', 'Gazivode', za sve drugo što je za našu zemlju i narod od izuzetnog značaja", ističe premijer Aleksandar Vučić.

U tim razgovorima treba da se vidi da li ima prostora da se nešto popravi ili je sve zakucano, kaže Vučić. Brisel poručuje da za Uniju dijalog Beograda i Prištine nema veze sa ultimatumima, nego sa sprovođenjem dogovora.

"Ovde je reč o tome da su se Kosovo i Srbija dogovorili o uslovima po kojima je Kosovo dobilo pozivni broj, a srpska kompanija je na Kosovu dobila potpunu dozvolu i privremenu jurisdikciju za postojeću mobilnu mrežu", napominje portparol Evropske komisije Maja Kocijančič.

Nije tačno da su Sporazum o telekomunikacijama i plan za njegovo sprovođenje do kraja usaglašeni, kaže šef Kancelarije za KiM, jer onda ne bi bilo potrebe da se dalje razgovara.

"Ja sam oduševljen izjavom Maje Kocijančič i postavljam joj pitanje gde je bila kad su Srbiju nazivali šakom jada, gde je tada bila njena reakcija i njen komentar? Postavlja se pitanje, ako to što EU radi Srbiji nije ultimatum, kako se zove kad imate obavezu koja vam je nametnuta da sprovedete, imate rok da je sprovedete i sankciju ako ne sprovedete? Kako se to zove ako ne ultimatum? Postavljam pitanje i da li njena izjava znači i da Priština do nedelje ima rok da formira Zajednicu srpskih opština i da li će, ako je ne formira, imati drugačiji tretman i odnos od strane EU", ističe direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Telekom je samo jedno od srpskih javnih preduzeća čiju imovinu Priština vodi kao svoju. Tu su i Površinski kopovi, "Elektrokosmet", "Srbijašume", Aerodrom, Nacionalni park Šar-planina, "Železnice Srbije", "NIS Petrol", Ski-centar Brezovica. Ukupno 200 milijardi evra.

"Oko 'Trepče' nije bilo nikakvog dijaloga. Već tri godine sam molio da nam osnovna tema u Briselu bude imovina. Da smo krenuli s tim pre tri godine, da je bilo volje na strani Prištine i EU, ne bismo imali ove probleme. Suštinski problem o kojem razgovaramo sve vreme je problem imovine. Kad pričamo o 'Gazivodama' i 'Valaču', ne pričamo da li će pet plus pet izvršilaca biti Srbi i Albanci, pričamo čija je to imovina. Kako da kažemo da 'Gazivode' nisu srpske i da potezom pera kažemo 'ovo je od danas albansko i pripada državi Kosovo'", kaže premijer.

Zbog odluke kosovske vlade da usvoji zakon kojim će preuzeti imovinu "Trepče", radnici kombinata drugi dan zaredom protestuju. Poručuju da zakon neće proći, "Trepča" radi, narod živi, i da bez Srbije sledi zatvaranje rudnika i kraj proizvodnje.

"Postoji strah zbog toga što bi primena ovakvog zakona, za koji u ovom trenutku smatram da je neprimenljiv, zaustavila proizvodne aktivnosti i došli bismo u situaciju da odluku o 'Trpeči' donose ljudi van 'Trepče'", ukazuje generalni direktor "Trepče" Jovan Dimkić.

Petar Petković, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, ističe da je činjenica da se rudne žile rudnika kopa "Trepča" većim delom nalaze u centralnoj Srbiji.

"To govori da, ako se zakon usvoji, ostaće mrtvo slovo na papiru, ali i ako ne dođe do razgovora sa pravim vlasnicima, dok ne bude uključena i srpska strana", dodaje Petković.

Srpski poslanici na sutrašnjem zasedanju kosovske skupštine glasaće protiv zakona.

"Srpska zajednica i srpski politički predstavnici i funkcioneri 'Trepče' bili su isključeni iz izrade nacrta zakona, a on je u ovakvom obliku neprihvatljiv. Jednostavno, to je politička odluka kojoj ćemo se suprotstaviti", naglašava poslanik Slavko Simić.

Građani Srbije su uvek glasali za, i kroz mnoge programe za razvoj Kosova i Metohije, uključujući i Zajam za preporod od jednog procenta na svaku platu, Srbija je u južnu pokrajinu uložila oko dve milijarde dolara.

Prema zvaničnim podacima, u vlasništvu Republike Srbije na Kosovu i Metohiji nalazi se veliki broj službenih, poslovnih i stambenih zgrada i 319.000 hektara građevinskog, poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Sve to je 2003. vredelo 624,2 miliona evra.