Moro: Samit omogućuje da se brzo napreduje

Treću godinu za redom lideri zemalja Zapadnog Balkana sastaju se kako bi razgovarali o regionalnoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti i saradnji. Ove godine skup se održava u Parizu.

Burni događaji se dešavaju poslednjih nekoliko nedelja u Evropi, da li će to uticati na agendu Samita, šta će biti glavne teme?

Agenda je manje-više ista, postoje i politički razgovori koji će se održati, uzev u obzir aktuelne događaje. Samit je deo procesa koji traje već dve godine, koji omogućava da se napreduje na konkretan i brz način i da se ne čeka da zemlje postanu članice EU. Svaki samit je kruna tih dogovora koji se stvaraju u međuvremenu.

Kada govorimo o ekonomiji, kakvi su ciljevi samita?

U zaključcima samita govoriće se o deset infrastrukturnih projekata koji su definisani na bečkom samitu. Mi smo identifikovali jedan broj projekata koji će se takođe razvijati, insistiraćemo na blagim merama, da se iskoristi postojeća infrastruktura, npr, ako gradite auto-put i ako vozač kamiona treba svaki put da stane na granicama i provede više sati radi formalnosti gubi se korist auto-puta. Takođe, treba da se napravi regionalna berza za prodaju i kupovinu električne enregije, u Parizu će se organizovati poslovni forum sa preduzećima iz regiona, regionalnim privrednim komorama, a biće i francuskih i preduzeća iz drugih evropskih zemalja.

Stalna tema ovakvih skupova je pomirenje što često nije lako. Poslednji primer je Serbrenica, a bilo je tenzija i sa EU u susedstvu, sa Hrvatskom. Postoji li drugi pristup kad je reč o pomirenju?

Jedna od glavnih ideja samita je početak rada kancelarije za mlade u regionu. To je incijativa koju su pokrenuli premijeri Vučić i Rama i to je gest sam po sebi pomirenja i okretanja ka budućnosti. To znači da će mladi iz regiona moći da se sastaju, rade zajedno, iako dolaze iz različitih zemalja njihovi ukusi su isti, njihova očekivanja i preokupacije su iste i tako se gradi pomirenje.

Zemlje Zapadnog Balkana strahuju da će izlazak Velike Britanije iz EU uticati na proširenje evrospke porodice. Kakvo je vaše mišljenje?

Pitanja Bregzita i politike proširenja nisu povezana, jer ako postoji zemlja koja želi da izađe to Uniju ne sprečava da primi druge zemlje koje žele da uđu. Unija treba da pronađe drugi način rada, da se skoncentriše na prioritet, odgovori na nade građana i reši problem komunikacije. Ti razgovori koji će se odvijati u godinama koje dolaze tiču se i Srbije i drugih kandidata.