Poljaci o živini, Letonci o risovima, o čemu će Srbija pregovarati sa EU?

Srbija je u decembru počela pregovore sa Evropskom unijom o poglavlju 32 koje se tiče finansijske kontrole. Ovog proleća očekuje se početak razgovora o borbi protiv korupcije i reformi pravosuđa u okviru poglavlja 23 i 24. Iako se otvaraju u Briselu, pregovori se ne vode tamo, već kod kuće, slažu se pregovarači.

Kako su Česi u pregovorima sa Unijom zaštitili proizvodnju domaće šljivovice, zašto su Poljaci pregovarali o kavezima za živinu, a Letonci o lovu na risove i vukove? Šta bi Srbija iz toga mogla da nauči? 

Posle otvaranja u Briselu, rad se u tišini premestio u srpsku državnu upravu. Već u februaru je u Beogradu bila delegacija EU na prvoj proceni šta je ispunjeno od ukupno pet merila za zatvaranje poglavlja 32 o finansijskoj kontroli.

"U principu do 2018. bi trebalo sva merila da budu ispunjena za zatvaranje poglavlja. Neka ćemo sigurno ispuniti i pre toga", kaže državni sekretar Ministarstva finansija Milovan Filimonović.

Na sličnom sastanku u Briselu, predstavnici Srbije i Evropske komisije razmenjuju informacije o pripremama za otvaranje poglavlja 23 i 24, koje se očekuje u prvoj polovini godine. 

"To nisu klasični diplomatski pregovori - jedna strana s jedne strane stola, druga s druge, imamo temu oko koje treba postići kompromis. Ne, ovo je dugotrajni proces i zato će vam i sve moje kolege staviti akcenat na to da se najviše pregovara kod kuće", ističe šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević. 

Da se glavna debata ne vodi u Briselu, već kod kuće, tvrdi i nekadašnji glavni pregovarač Češke sa EU Pavel Telička. Kaže da je pregovore vodio sa delovima društva koji su se plašili promena, ali često i sa članovima sopstvene vlade.

Telička kaže da je bilo lako doći do zajedničke pozicije kad ministar ili njegovo minstarstvo nisu videli vezu sa svojim interesima.

"Ali onog momenta kad bi se pojavio neki uticaj na to, proevropski stav je opadao", ističe Pavel Telička. 

U pregovorima o članstvu ne pregovara se o tome da li će i koje evropske standarde zemlja kandidat usvojiti, već u kom roku će to učiniti. U slučaju komplikovanih i skupih prilagođavanja, moguć je dogovor o odlaganju promena na određeni tranzicioni period. 

"Sećam se kafkijanske situacije kada je vlada satima raspravljala o kavezima za piliće i drugu živinu. Evropska unija je uvela nova pravila o dobrobiti životinja. Poljski proizvođači su tražili specijalni period koji bi omogućio da zadrže stare umesto da kupuju nove, veće kaveze", kaže nekadašnji glavni pregovarač Poljske sa EU Jan Truščinjski.

Poljaci su za poljoprivredu tražili čak 55 tranzicionih perioda. Pavel Telička pregovarao je o izuzeću iz evropskih pravila o taksi za alkohol za kućnu proizvodnju češke šljivovice.

U Letoniji su želeli da zadrže tradiciju lova na vukove i risove.

Osim zaštite tradicije, Srbiju čeka izbor tranzicionih perioda u komplikovanijim oblastima kao što su životna sredina i energetika.

U međuvremenu rad na poglavlju 32 uveliko traje. Mogu li pregovori sa EU da dovedu do boljeg korišćenja javnog novca i manje zloupotreba? Građani Srbije znaće da ocene bolje od briselskih birokrata.

broj komentara 4 pošalji komentar
(nedelja, 06. mar 2016, 15:26)
anonymous [neregistrovani]

nema problema

Devize,devize....

(nedelja, 06. mar 2016, 06:08)
anonymous [neregistrovani]

A da li si procitao

da nije poenta da li ces, nego kad ces?

(subota, 05. mar 2016, 22:50)
anonymous [neregistrovani]

Nisam znao da se pitamo

A mi se tu kao nesto pitamo? A mi se tu nesto cenkamo, sta cemo im dati i sta ce nam uzeti, a sta ce nam prodati..

(subota, 05. mar 2016, 21:43)
anonymous [neregistrovani]

izuzetno vazno

da se kod ovih razgovora t.zv kucnih i o tranzicionim periodima postignu cim povoljniji uslovi i rokovi za privredu i drustvo ,jer to je ono sto ako nije dobro ugovoreno kasnije puno kosta.