Srbija i Makedonija: Milion evra nije dovoljno za azilante

Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić ukazao je, na konferenciji za novinare, da je Evropa suočena sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata i da je reč o seobi naroda, na čijem putu se nalazi Srbija kao zemlja tranzita, prenosi Tanjug.

"Kada sam postao ministar unutrašnjih poslova 2008. godine, broj podnetih zahteva za dobijanje azila bio je 77, a u toku ove godine imamo 94.000 molbi. Iako većina migranata koji ulaze u Srbiju iz Bugarske, Makedonije, pre toga iz Grčke, iskazuje nameru da zatraži azil, jasna je namera da je naša zemlja samo tranzitna", objasnio je Dačić ocenivši da podizanje ograde ne može biti adekvatan odgovor migratornim izazovima.

"Godinama ste govorili da azilanti dolaze iz Srbije i Makedonije u EU, mi možemo sada da kažemo da nama migranti dolaze iz EU. Pitamo vas kada ćete uspostaviti jasne kontrole i kako ćete ih sprečiti da dolaze. Nećete to sprečiti sa milion evra koje nameravate da date", podvukao je Dačić.

Poručio je da EU, koja traži od Srbije i zemalja regiona da naprave akcioni plan u vezi sa imigrantima, treba najpre da naprave svoje akcione planove.

"Pošto ga vi u Evropi nemate, najveći teret ćemo platiti mi i toga smo svesni", naglasio je Dačić.

Za konferenciju o problemu azilanata, koju je EU zakazala u oktobru, Dačić je ocenio da se održava kasno.

"Lako je praviti probleme u drugim delovima sveta, a da cenu plaćamo mi. Mi sigurno nismo krivi za probleme u zemljama porekla, a našu granicu dnevno prelazi 2.000 migranata", ukazao je Dačić.

Istovremeno je skrenuo pažnju da u Srbiji boravi još 44.000 izbeglica iz prošlih ratova, i 220.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, što se ne sme zapostaviti.

Dačić je podsetio da se na Kosovo vratilo svega 1,9 odsto interno raseljenih, i da je Srbija suočena sa više migratornih izbegličkih kriza, te da ne bi bilo korektno da se bavimo samo ovom, aktuelnom.

Zemlje tranzita nemoćne bez pomoći EU 

Šef makedonske diplomatije Nikola Poposki ukazao je da je njegova zemlja suočena sa specijalnim problemom da u nju iz zemlje EU dolaze migranti.

Preneo je da je doskoro u Makedoniju ulazilo dnevno oko 4.000 imigranata, a da su prognoze da će u narednom periodu dolaziti dnevno oko 3.000.

S tim u vezi naglasio je da je potrebna finansijska pomoć regionu, ali da neće biti dovoljno najavljenih milion evra.

"Dok ne budemo imali evropski odgovor na ovo pitanje, niko od nas nema iluziju da će problem biti rešen. Ohrabrujuće je da je Evropska komisija svesna problema", naglasio je Poposki.

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc podvukao je da je neophodno da se pažnja EU preusmeri na zapadnobalkansku rutu, i da je potreban evropski pristup u rešavanju problema azilanata.

Kurc je naglasio da je samo uz zajedničko evropsko rešenje moguće pronaći soluciju za izazov sa kojim se suočava kontinent.

Preneo je da je Austrija definisala pet tačaka koje idu od mera u zemljama porekla, među kojima su borba protiv Islamske države, uspostavljanje bezbednosnih zona, ali i bolja raspodela izbeglica u Evropi, kao i efikasnija borba protiv krijumčara.

"Ako ne pronađemo brzo evropski odgovor, onda će države pokušati da sopstvenim inicijativama rešavaju krizu. To neće biti uspešno i ugrožava evropsku ideju otvorenih granica", upozorio je Kurc.

Optimizam evropskog komesara 

Evropski komesar Johanes Han takođe je ocenio da je moguće savladati aktuelni krizu u vezi sa azilantima ako "svi budu evropski razmišljali i evropski delovali".

"Svih 28 članica EU treba da sarađuje, i ne smeju se kriti oni koji nisu pogođeni. Za par nedelja drugi regioni u Evropi mogu biti pogođeni", ukazao je evropski komesar.

Han je pozvao na solidarnost svih članica. Uveren je da će kriza biti savladana i da će biti stvoreni uslovi da se zemljama tranzita pomogne.

S tim u vezi rekao je da je EU za Srbiju i Makedoniju stavila na raspolaganje po 1,5 miliona evra podrške u suočavanju sa problemom azilanata.

"Glavni zadatak će biti da bolje štitimo spoljne granice, ali moramo da se bavimo i uzrocima. U susedstvu Evrope imamo 20 miliona izbeglica", naglasio je Han.

Ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer ukazao je da je problem azilanata i te kako vidljiv.

"Dolazeći na skup sa aerodroma, na auto-putu sam video grupe ljudi koji pešice idu ka Beču. To pokazuje koliko je hitno potrebno rešiti ovaj problem i sa kolikim izazovom se suočavamo", poručio je Štajnmajer.

Sve države članice EU, kako je naglasio, moraju da ispunjavaju svoje domaće zadatke.

Takođe je zatražio evropsku solidarnost i fer raspodelu izbeglica.

"Bez fer raspodele rizikujemo da opadne spremnost za prihvatanje izbeglica u državama koje su posebno izložene teretu migracije. Potrebni su isti standardi i isti procesi, kao i obaveza za blagovremenom registracijom", rekao je Štajnmajer i naglasio da je neophodno sarađivati i sa zemljama tranzita.

Naveo je i da nije pristalica zidova i ograda, ukazavši da je u Nemačkoj u toku debata o proglašavanju bezbednih zemalja porekla.

"Ne može biti da zemlje Zapadnog Balkana, koje se nalaze u pristupnom procesu, budu države iz kojih dolaze ljudi koji traže azil. Pre par meseci je 40 odsto azilanata koji su došli u Nemačku bilo poreklom sa Zapadnog Balkana", objasnio je Štajnmajer.

Podsetio je da je bio na Kosovu, gde je jasno stavio do znanja da tamošnji stanovnici ne mogu dobiti azil u Nemačkoj, a to isto će učiniti i u Albaniji.

Sebastijan Kurc je oštro kritikovao Grčku ocenivši da je sramno da jedna zemlja EU samo propušta izbeglice.

Šef austrijske diplomatije istakao je da Grčka čak podržava prolazak izbeglica, navodeći da se s namerom brodovi sa azilantima usidravaju u luku u blizini granice.