Svaki peti poslanik na sudu?

Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postipak protiv 48 poslanika Skupštine Srbije, jer nisu na vreme podneli izveštaj o imovini koju poseduju. Većina poslanika se izjasnila zbog čega kasne sa izveštajem. Uglavnom navode da je reč o tehničkoj grešci, odnosno da ih Agencija nije na vreme upozorila.

Imovina predstavnika naroda uvek je pod lupom javnosti, ali i znakom pitanja. Da li zaista poseduju ono što i prijavljuju. Neki poslanici nisu na vreme ispunili i poslali formular.

Poslanik Nove Srbije Dubravka Filipovski kaže da činjenica da nije bilo promena u imovinskim kartama narodnih poslanika NS-a su jedina dva razloga zbog čega sedam od osam poslanika nije prijavilo na vreme imovinu.

"Mislim da je to velika mana u radu Agencije da ona poslanike nije podsetila, zato su razlozi mnogih su potpuno različiti od toga da nisu znali neke stvari iz te procedure, cela stvar nije uređena kako treba, a drugo to je prezunkcija krivice, a ne prezunkcija nevinosti", kaže Miljenko Dereta, poslanik LDP-a.

Poslanika Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić kaže da nema drugih prihoda osim poslaničke plate i da se njegova imovina u protekle četiri godine nije promenila.

"Smatrao sam da nisam zakonski obavezan da ponovo prijavljujem svoju imovinu", kaže Čotrić. 

Imovina poslanika, koji su bili u prethodnom sazivu, prema podacima Agencije uglavnom se nije menjala. Međutim ima i onih koji su iz manjeg prešli u veći stan, a neki i dalje voze "juga".

"Nisam toloko interesovantna za neke prosečne ili nadprosečne prilike u Srbiji, ne posedujem ni nekretnine", kaže Dijana Vukomanović, poslanik SPS-a.

Vladimir Cvijan, poslanik SNS-a kaže da nema vikendicu, već porodični stan u centru grada, dva automobila i jedan poslovni prostor.

"Meni se imovina uvećela poslednih godina jer sam advokat, od kako sam postao poslanik meni se čak smanjuje imovina", kaže Cvijan.

Skoro svi koji su kasnili dobiće prekršajnu prijavu, kažu u Agenciji. Novčana kazna iznosi između 50 i 150 hiljada.

"Ne radi se o ničijoj radoznalosti da zna odakle novac baš poslanicima, već je pravo javnosti da zna ko finansira sta su izvori prihada, da li oni opadaju ili rastu sa trajanjem mandata poslanika i kada se to bude shvatilo kao normalan javni interes i pravo, onda će se drugačije ponašati", kaže Zoran Stojiljković iz Agencije za borbu protiv korupcije

Iz Agencije podsećaju da je rok za podnošenje vanrednih izveštaja o imovini i prihodima 31. januar, kao i da se ti izveštaji odnose na promene nastale u imovinskom stanju funkcionera tokom 2012. godine.

Prema procenama Agencije, reč je o promenama koje se odnose na uvećanje, odnosno umanjenje, imovine u iznosu od oko 4.000 evra.