Sertić u Skupštini: Smanjićemo dugovanja javnih preduzeća

Poslanici Skupštine Srbije prihvatili su predlog potpredsednika Skupštine Srbije Igora Bečića da se o 14 zakonskih predloga raspravlja objedinjeno.Opozicija je negodovala zbog objedinjavanja 14 tačaka dnevnog reda i predožili su da se vreme rasprave udvostruči, što nije prihvaćeno.

Država će uspeti da gubitke javnih preduzeća u ovoj godini smanji na oko 35 milijardi dinara, poručio je ministar privrede Željko Sertić, navodeći da predloženi zakon o javnim preduzećima za cilj ima da javna preduzeća mogu dugoročno da posluju.

Predstavljajući poslanicima taj zakonski predlog, Sertić je rekao da su gubici javnih preduzeća ogromni, da je na njihove dugove i garancije išlo 2,2 odsto BDP u 2014. godini i da je to ogroman minus koji pravi opterećenje budžetu, a da je cilj da to do 2018. godine padne na 0,5 odsto.

Kako je dodao, u 2013. godini ti gubici su bili preko 55 milijardi dinara, u 2014. godine preko 40 milijardi, a da je tek u u 2015. godini po prvi put država počela da vodi centalizovan način upravljanja i kontrole javnim preduzećima.

Plan za ovu godinu je, kako je dodao, da gubici padnu na oko 35 milijardi dinara.
"Nemamo još uvek konsolidovane podatke, ali po svim parametrima koje imamo mislim da ćemo uspeti da realizujemo taj plan", istakao je Sertić.

Cilj predloženog zakona, kako je napomenuo, jeste da se obezbedi da preduzeća, kojih je 37 na republičkom nivou i 691 na lokalnom nivou, mogu dugoročno da posluju.

Ministar privrede je kazao i da je najveći deo problema uočen u preduzećima na lokalnom nivou, gde je bilo mnogo loših primera koji su se na kraju završavali negativno po fiskalne parametre u Republici.

Sertić je podsetio i na dve strateške odluke - da se socijalna politika ne može voditi preko javnih preduzeća, da ona moraju biti održiva, profitabilna ili da posluju na nuli, dobro upravljana i da imaju profesionalni menadžment, te da građani budu ubeđeni da nisu izvor korupcije i legla za partijske kadrove, te da država izađe iz privrednih aspekata.

"Zato smo ovim zakonom predvideli niz mera kojima ćemo ozbiljno ustrožiti poslovanje javnih preduzeća", rekao je Sertić, dodajući da direktori u buduće neće moći da obavljaju partijske funkcije, da će morati da imaju visoke profesionalne parametre, da direktor ne može da ima zamenika, da će biti ukinuti izvršni odbori, jasno definisano da se svi lokalni funkcioneri biraju na isti način kao na republičkom nivou.

Polemika poslanika vladajuće većine i opozicije

Poslanici opozicije u Skupštini ocenili su da Predlog zakon o javnim preduzećima neće dovesti do depolitizacije tih preduzeća, negodujući što se vodi objedinjena rasprava o zakonima iz više različitih oblasti.

Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nataša Vučković rekla je da će DS glasati protiv predloga tog zakona, jer su njime omogućene mnoge zloupotrebe.

"Neće doći do departizacije i neće doći do profesionalizacije u upravljanju javnim preduzećima. Nedovoljno je definisan opšti interes, način na koji se formira nadzorni odbor, nedoslednosti u planu rada i razvoja, obaveza da se deo profita prikazuje u budžetu Srbije", rekla je Nataša Vučković.

Predstavnike vlasti je upitala i zašto nije ispunjena obaveza da se do 30. juna 2013. godine raspišu konkursi za direktore u javnim preduzećima, što je bilo pitanje i šefa poslanika SDS-a Marka Đurišića.

Đurišić je upitao da li je potreban novi zakon u situaciji kada ni stari nije sproveden, a ministra privrede Željka Sertića upitao je u koliko preduzeća je sproveden konkurs za direktore do 30. juna 2013. godine, a u koliko imamo "v. d. stanje".

Sertić mu je odgovorio da je po zakonu koji je važio u vreme vlasti DS-a "v. d. stanje" moglo da traje pet godina za jednu osobu, a da je sada precizirano da ono može da traje godinu dana i to za jednu osobu.

Đurišić je naveo i da mu nije jasno zašto se u objedinjenoj raspravi raspravlja i o Predlogu zakona o javnim preduzećima, kao i o zakonima iz oblasti zdravstva.

Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao je da ne postoji opravdanje da bilo koji zakon bude usvojen po hitnom postupku, ocenivši da je to nastavak nasilja nad zakonom.

Samostalni poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović ocenio je da je Predlog zakon o javnim preduzećima klasičan preizborni zakon i samo pokušaj da se zakamuflira činjenica da je za prethodne četiri godine, koliko je SNS na vlasti, u javna preduzeća primljeno više od 50.000 stranačkih kadrova.

Samostalni poslanik Levice Srbije Borislav Stefanović ocenio je da je Predlog zakona o javnim preduzećima još jedno zamajavanje građana pred izbore, jer će i dalje biti dozvoljeno partijsko zapošljavanje.

Poslanici SNS-a odgovorili su da se predloženim zakonom o javnim preduzećima podiže lestvica u depolitizaciji i profesionalizaciji javnih preduzeća.

Na mišljenje opozicije da će novi akt imati istu sudbinu kao aktuelni, koji je usvojen decembra 2012. godine, naprednjaci poručuju i da vlast pre 2012. godine nije imala snage i političke volje da donese tako rigidan zakon, a da je vlast pod vođstvom SNS-a krenula u sređivanje stanja u javnim preduzećima.

"U decembru 2012. godine je usvojen Zakon o javnim preduzećima, to je bio prvi stepenik u pokušaju da direktori javnih preduzeća ne budu politički obojeni, jer do tada takvih ideja nije ni bilo. Danas suštinski podižemo lestvicu", rekla je poslanica SNS-a Aleksandra Tomić.

Sada se, prema njenim rečima, ide dalje u sređivanju stanja u javnim preduzećima, pa se, pored ostalog, za obavljanje direktorske funkcije traži pet godina radnog iskustva, visoka stručna sprema, tri godine iskustva u korporativnom upravljanju.

"Vi to nikada niste imali u praksi", poručila je Tomić poslanicima opozicije.

Poslanici o partijskom zapošljavanju

Poslanici vladajuće stranke i opozicije polemisali su i o partijskom zapošljavanju u javnim preduzećima.

Poslanik SDS-a Blagoje Bradić rekao da je partijska knjižica SNS-a jedini kriterijum za zapošljavanje, a potom je poslanik SNS-a Zoran Babić nabrojao kadrove Demokratske stranke, koji su, kako je naveo, po partijskoj osnovi postavljeni u upravne odbore nekih javnih preduzeća.

"Šta je kandidovalo Dragoslava Šumarca i Božidara Đelića u Upravni odbor Građevinske direkcije Srbije. Šta ako ne članstvo u stranci? Šta je kandidovalo Dušana Petrovića u UO Srbijavode? Neko ima selektivno pamćenje, pa pamti samo ono što mu odgovara", rekao je Babić.

Upitao je i šta je kandidovalo Biserku Živković u UO "Službenog glasnika", nego, kako navodi "rodbinska pripadnost sa predsednikom tadašnje vlade".

Istakao je i da o imenima ne govori "paušalno" i pokazao rešenja vlade iz tog perioda sa pomenutim imenima.

Poslanici rad nastavljaju sutra od 19 sati, 24 sata nakon načelne rasprave.