Morvai: U regionu porasla očekivanja od evrointegracija

Hedvig Morvai je istakla da su organizacije civilnog društva poslale jasnu poruku o svom značaju u procesu evrointegracija, prenosi Tanjug.

"Civilno društvo ne može da se ignoriše u procesu evropskih integracija, jer građani moraju da prihvate reformske procese, a to mogu da urade jedino ako im se ti procesi približe i ako u svakodnevnom životu osete šta ti procesi znače", rekla je Morvai u razgovoru za Tanjug.

U zaključke prošlonedeljnog Samita o zapadnom Balkanu ušla je Deklaracija o bilateralnim pitanjima, koju su pripremile organizacije civilnog društva, a potpisali svi šefovi diplomatija regiona.

Morvai je objasnila da je Ministarstvo spoljnih poslova Austrije zatražilo izradu studije o bilateralnim pitanjima na Balkanu, a savetodavna grupa "Balkan u Evropi" napravila je studiju, koju je predstavila na samitu u Beču i pretočila u Deklaraciju.

"Kada je reč o rešavanju bilateralnih sporova, tu je istaknuto da ti sporovi bez učešća civilnog društva ne mogu suštinski da budu rešeni, bez obzira na to što političari mogu da potpišu određene sporazume", kazala je Morvai.

Civilni proces, kao deo skupa, uključio je predstavnike nevladinih organizacija iz celog regiona, koji su se sastali da bi razgovarali o temama za koje oni misle da su važne za region, a nisu se našle na agenda političkog samita.

"Tu su otvorene teme održivosti i zapošljavanja, regionalne saradnje, te slobode izražavanja i slobode medija. Tu se vidi značaj civilnog društva i zašto je važno da civilno društvo dobije kanale komunikacije na ovako važnim događajima. Iz toga se vidi čime organizacije civilnog društva mogu da doprinesu političkim forumima, jer je evidentno da se pitanje slobode medija i izražavanja nikada ne bi našlo kao tema ovakvog političkog okupljanja", navela je Morvai.

Kada je reč o slobodi medija, predstavnici civilnog društva izneli su set predloga za poboljšanje stanja u ovim oblastima, uključujući jačanje pravne zaštite novinara i poboljšanje uslova njihovog rada kroz dijalog sa poslodavcima, kao i da vlasnici medija moraju da se pridržavaju zakona o zapošljavanju i uslovima rada.

U predlozima istaknuto je da javni emiteri moraju da budu nezavisni, a regulatorna tela slobodna od direktnog ili indirektnog uticaja vlasti.

Direktorka Evropskog fonda za Balkan navela je da smatra da su očekivanja civilnog društva, kao i građana i političara u regionu porasla, jer se pojavio forum na kojem je zapadni Balkan ponovo bio glavna tema na visokom političkom nivou u vreme novih izazova za EU.

"Kada je prošle godine nemačka kancelarka Angela Merkel organizovala samit zapadnog Balkan u Berlinu i pokrenula ovaj proces, glavni cilj je bio da se ponovo pošalje poruka da je budućnost regiona u EU, jednog dana. Do prošle godine izgledalo je da je ta perspektiva sve slabija", rekla je Morvai.

Ona je ocenila da je nastavkom Berlinskog procesa prošle nedelje u Beču ta poruka osnažena i da očekivanja ponovo rastu, čemu je doprinelo angažovanje Austrije na Balkanu, koja je pored obećanja pokrenula i konkretne teme.