Miščevićeva: Presedan koji bi naneo štete Unesku

Miščevićeva je, povodom zahteva Kosova za članstvo u Unesku, rekla da u međunarodnim organizacijama ima, nažalost, mnogo politike i ono što Srbija može da uradi jeste snažna diplomatska aktivnost, razgovor i objašnjavanje u Unesku koliko bi takav presedan naneo štete daljem funkcionisanju te organizacije.

Istakla je i da ima nekoliko scenarija koja su u opticaju, ali da neće biti jednostavno i lako doneti odluku o eventualnom članstvu Kosova u Unesku i da će se o tome verovatno duže vreme razgovorati.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Miščevićeva je podsetila da je Srbija kao članica Uneska već protestovala, i dodala da države koje nisu članice UN teško mogu da postanu članice te organizacije.

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU podsetila je da je reč o kulturnoj baštini koja nije mala i koja nije samo srpska nego civilizacijska tekovina i naglasila da se time mora baviti i Unesko.

Miščevićeva je dodala da mnogo zavisi od stava i razumevanja država koje bi trebalo da donesu odluku i da u toj organizaciji ima mnogo politike, ali politike koja je usmerena na razumevanje potrebe zaštite kulturne baštine.

Kada je o dijalogu Beograda i Prištine reč, Miščevićeva kaže da je optimista  i očekuje pomak u drugoj polovini leta, odnosno pre septembra.

Ukazala je da su u tom dijalogu najvažniji principi definisanja Zajednice srpskih opština.

Govoreći o akcionim planovima koji će biti spremni za predstavljanje u Briselu, Miščević je rekla da je procedura komplikovana i da otvaranje poglavlja može očekivati za najmanje tri-četiri meseca.

Miščevićeva je rekla da su na najvišem političkom nivou u toku razgovori i da njene kolege iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju gotovo svakodnevno razgovaraju o pitanjima koji će se naći na pregovaračkom stolu.

"Ovih dana se otvorilo pitanje za koje se mislilo da je potpuno završeno, a to je pitanje osiguranja", rekla je Miščevićeva.

Ukazala da je teško voditi razgovor kada postoji nerazumevanje osnovnih principa i ciljeva i kada se nastoji ostvarivanje napretka, dok druga strana nema baš uvek takav interes.

Priliv migranata utiče i na akcioni plan 

Najavila je da upravo ide na sastanak gde će biti završena priča o radu na akcionom planu za pregovaračko poglavlje 24.

"Ozbiljan problem predstavlja činjenica da akcioni planovi zahtevaju dodatne aktivnosti s obzirom na situaciju na terenu, koja je takva da u regionu i u Srbiji postoji veliki problem migratornih kretanja, ilegalnih migranata i tražilaca azila koji su se desetostruko, pa i stostruko, povećali u odnosu na pre dve-tri godine", rekla je Miščevićeva.

Ukazala je da je "Evropa zabrinuta, pa je dodatni zadatak da se napravi plan o tome kako da se izdrži pritisak migracije do nivoa koji je izdrživ za Srbiju".

"Kada je reč o poglavlju 23, tu smo sve elemente završili i trenutno se konsultujemo sa kolegama iz Brisela", rekla je Miščevićeva.

Do kraja meseca će, najavila je, biti gotivi svi elementi akcionog plana biti, osim plana za migracije.

"Onda počinje konsultacija unutar Komisije, kako bi Komisija onda mogla državama članicama da predstavi svoju ocenu dva akciona plana čime počinje procedura za njihova otvaranja", najavila je Miščević.

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU je rekla da su uvršćene preporuke civilnog društva za poglavlja 23 i 24, dok je, govoreći o poglavlju 35, najavila da će se pratiti sve što je dogovoreno u Briselskom sporazumu i oko tog sporazuma.

Govoreći o razgovoru premijera Aleksandra Vučića u Minhenu sa premijerom Bavarske, Miščevićeva je ukazala da najveći broj azilanata želi da ode u Bavarsku, da će premijer objasniti šta Srbija radi u oblasti sprečavanja ilegalnih migracija, a da će se razgovarati i o ekonomskoj saradnji.

Miščevićeva je rekla da Srbija u poslednjih nekoliko godina teži regionalnom pomirenju i da je nužna njena usmerenost ka EU.

Govoreći o konferenciji o Zapadnom Balkanu 27. avgusta u Beču, Miščević je podsetila da je reč o procesu koji je lane pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel i da region, koji je povezan infrastrukturom, ima zajednički cilj članstvo u EU.