Gojković: Pokrajinski i lokalni izbori treba da budu istog dana

Na pitanje da li bi ti izbori, ukoliko bi bili održani u decembru, bili redovni ili vanredni, Gojković je rekla da je izborna godina počela, te da smatra da bi to bili redovni izbori.

"Postoji nepisano pravilo da kada dođe do poslednjih šest meseci mandata, da se to smatra redovnim izborima", rekla je Gojković za Radio-televiziju Vojvodine, prenosi Tanjug.

Ona smatra i da je u Srbiji sazrela situacija i da je napravljen politički konsenzus među svim strankama da treba menjati politički sistem, u čemu parlament ima aktivnu ulogu i formiran je akcioni radni tim koji se bavi tim pitanjima.

"Ako se ide na lokalne izbore u Srbiji, svakako to treba povezati sa pokajinskim. Postoje mnogobrojni razlozi, politički, jer se mnogo što šta dešava u Vojvodini što treba promeniti, ali i zbog efikasnosti i ekonomičnosti", rekla je Gojković.

Ističući da tu nema "nikakvog pravnog nasilja", Gojković je upitala zašto se predstavnici DS-a "tako grčevito drže za fotelje ako su sigurni u volju građana".

"DS grčevito brani pozicije u nešto malo opština u kojima je na vlasti, a najviše na pokrajinskom nivou i smatraju da 15 godina nije dovoljno... Nebitno je da li će izbori biti 20. decembra, u januaru ili februaru, ali taj dan će doći i DS treba da se sprema za izbore, jer su oni veoma blizu", rekla je Gojković.

Gojković je istakla i da je Srbija posvećena implementaciji Briselskog sporazuma i da niko iz međunarodne zajednice ne može da joj "spočitava da ne želi da sprovede taj sporazum".

"Srpska strana je otišla da potpiše sporazum, ali sa druge strane nije bilo volje i očigledno su otišli tamo da ne bi potpisali sporazum", rekla je Gojković.

Govoreći o akciji najavljenoj za 11. jul u kojoj će, kako je najavljeno, 7.000 ljudi leći ispred Skupštine Srbije kako bi simbolično ukazali na srebreničke žrtve, Gojković je rekla da je Srbija demokratska država i da je svako slobodan da iskaže stavove po svim pitanjima.

Predsednica parlamenta navela je i da treba graditi mostove i pružati ruke pomirenja, a smatra i da u svakoj zemlji bivše Jugoslavije treba da budu postavljeni spomenici u znak sećanja na žrtve svih naroda.