Stoltenberg: Odlična saradnja NATO-a i Srbije

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u Evropskom parlamentu da Severnoatlantski savez odlično sarađuje sa Srbijom i poštuje njenu odluku da ne traži članstvo u Alijansi.

Jens Stoltenberg je, odgovarajući na pitanje hrvatskog poslanika Tonina Picule o tome kako gleda na zajedničke vežbe srpske i ruske vojske u blizini hrvatske granice, rekao da je Srbija suverena zemlja i da ima pravo da sama donosi odluke o svojoj bezbednosti, javlja Tanjug.

"Srbija vežba i sa NATO-om, a premijer Aleksandar Vučić, sa kojim sam se nedavno sreo, rekao mi je da želi još vežbovnih aktivnosti sa nama i ja to pozdravljam", ističe generalni sekretar Alijanse.

Stoltenberg navodi da treba poštovati pravo svake zemlje, pa i Srbije, da ne postane članica NATO-a, "bar ne odmah", i da je saradnja sa Srbijom odlična.

Generalni sekretar NATO-a je u govoru pred evropskim poslanicima ukazao da je saradnja NATO-a i Evropske unije na Zapadnom Balkanu dobar primer zajedničkog delovanja.

"Na Zapadnom Balkanu vidimo sjajan primer saradnje između naše dve organizacije", rekao je Stoltenberg i kao uzor komplementarnog rada naveo misije Kfor i Euleks.

Generalni sekretar Alijanse podseća da i Beograd i Priština podržavaju prisustvo vojnika NATO-a u okviru Kfora, dok EU kroz Euleks pomaže uspostavljanje vladavine prava.

"To pokazuje kako možemo da se međusobno dopunjavamo i jačamo bezbednost, ne samo u tom regionu nego i u celoj Evropi", naglašava Stoltenberg.

Generalni sekretar NATO-a smatra da se Zapadni Balkan i pored toga suočava sa brojnim izazovima. U tom smislu, podseća na spor Makedonije i Grčke oko imena i zaostajanje procesa reformi u BiH, što ometa te zemlje u procesu evroatlantskih integracija.

Kada je reč o Crnoj Gori, koja teži da se učlani u NATO, ali još nije dobila poziv, Stoltenberg navodi da će se o tome odlučivati krajem godine na samitu Severnoatlantskog pakta.

"NATO i EU moraju zajedno da odgovore"

Jens Stoltenberg smatra da se Evropska unija i NATO suočavaju sa identičnim bezbednosnim izazovima koji zahtevaju zajednički odgovor.

"Suočeni smo sa istim pretnjama, koje zahtevaju bolju saradnju i fundamentalne promene u jačanju sistema bezbednosti", navodi Stoltenberg i podseća da su 22 od 28 članica EU istovremeno i clanice NATO-a.

Šef NATO-a kaže da nijedna članica NATO-a zasad nije izložena direktnoj pretnji, ali da postoje izazovi, pre svega na istočnim i južnim granicama Alijanse.

"Imamo agresivno ponašanje Rusije u Ukrajini, ali i sve intenzivnije aktivnosti takozvane Islamske države na Bliskom Istoku i na severu Afrike, a oni, uz ostale ekstremističke organizacije, planiraju i izvode terorističke akcije u Evropi", ukazuje Stoltenberg.

Govoreći o Rusiji, generalni sekretar NATO-a podseća da je Moskva uputila vojsku u Moldaviju i da ju je već koristila u sukobima u Gruziji i prilikom otcepljenja Krima od Ukrajine.

"Mi tu vidimo sistematsko delovanje Rusije i izazov za istočnoevropske i baltičke zemlje", ističe Stoltenberg.

Generalni sekretar NATO-a optužuje Rusiju da vodi "hibridni rat", koji uključuje kombinaciju vojnih i nevojnih aktivnosti, kao što su ekonomski pritisci i širenje dezinformacija.

"Rusi vode propagandnu kampanju i grade pogrešnu sliku o onome što se dešava, a mi tome treba da se suprotstavimo istinom, a ne kontrapropagandom", navodi generalni sekretar NATO.

Stoltenberg apeluje na evropske saveznike da odvoje više sredstava za odbranu, ilustrujući to činjenicom da SAD snose više od 70 odsto ukupnih troškova NATO-a.

"Mi već četvrt veka smanjujemo izdatke, a pretnje neprestano rastu. Ne može se više sa manje", ističe generalni sekretar NATO-a.

Stoltenbergu je odgovorio predsednik Spoljnopolitičkog komiteta EP Elmar Brok, koji je ukazao da EU izdvaja tri puta više novca od SAD za humanitarnu i ostale oblike civilne pomoći.

"Nije sve u vojnoj sili, a umesto da dajemo više para na vojsku, možda bi trebalo da bolje koristimo sredstva koja su već na raspolaganju", ističe Brok.

Stoltenberg je uzvratio rečima da za bezbednost Evrope nije pitanje da li treba više novca ili ga treba bolje koristiti, nego je potrebno i jedno i drugo.

"Treba nam i više i bolje", zaključio je generalni sekretar Alijanse.

broj komentara 5 pošalji komentar
(utorak, 31. mar 2015, 00:55) - Страхиња [neregistrovani]

Не у НАТО

Не у НАТО.

(ponedeljak, 30. mar 2015, 21:24) - anonymous [neregistrovani]

Odlicna saradnja

naopako da nije ?.

(ponedeljak, 30. mar 2015, 21:11) - Коло наоколо! [neregistrovani]

Не морамо у нато!

Нато је на дохват руке,на нашим границама!

(ponedeljak, 30. mar 2015, 20:05) - anonymous [neregistrovani]

osvajaci

Kakav NATO kakvi bakraci.
Bez NATO-a u svetu bi cvetalo ..

(ponedeljak, 30. mar 2015, 19:02) - anonymous [neregistrovani]

Nijedna

vlada nema apsolutno nikakav politicki mandat da sardjuje sa NATO dok za to ne dobije lagalnu podrsku srspkog naroda.Posle istorijskog iskustva kakavo su imali Srbi apsolutno ni jedna vlada nema nasu podrsku za saradnju sa NATO-om.Bez obzira na trenutne politicke pritiske koje verovatno srpaka vlada trpi od strane EU.