Intervju: Filip Gordon

Dolazak visokih zvaničnika američke administracije u Beograd u postizbornom periodu opet je pokrenuo nagađanja o uticaju Vašingtona na formiranje Vlade Srbije. Pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon u ekskluzivnom intervjuu za RTS govori o odnosima Srbije i SAD, o tome šta se očekuje od novih vlasti, kao i o problemu Kosova.

Vaša ekselencijo, hvala Vam na ovoj prilici da razgovaramo. Možete li da nam kažete koja je svrha Vaše posete Beogradu? Sastali ste se sa više političara iz različitih delova političkog spektra. O čemu ste razgovarali?

Kao prvo, dozvolite da kažem da sam oduševljen što sam ponovo u Beogradu, a svrha je bila da se posle izbora u Srbiji sastanem sa novim liderima i potencijalnim novim liderima. Ovo je, u stvari, regionalna poseta. Poslednjih nekoliko dana proveo sam u Dubrovniku, na Kroacija samitu na kojem učestvuju zemlje regiona i to je za mene bila dobra prilika da sa svima stupim u kontakt.

Moram da kažem da mi je žao što Srbija nije bila zvanično prisutna i nadam se da će se to promeniti u narednim godinama, jer ja verujem da Srbija treba da ima predstavnika na svim regionalnim skupovima. Dakle, nisam mogao tamo da se sastanem sa srpskim liderima, ali zato sam mogao ovde. I sinoć i jutros.

Došao sam sa porukom podrške Sjedinjenih Američkih Država. Imamo nekoliko ključnih prioriteta u bilateralnim odnosima. Najvažnije nam je da naglasimo koji je smer kojim bi Srbija trebalo da se kreće, ma ko oformio sledeću Vladu. Nadamo se da će i dalje biti na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, koje mi snažno podržavamo, i stabilizaciji i normalizaciji odnosa sa susedima, uključujući i Kosovo.

I, da li su Vam sagovornici tako nešto potvrdili?

Nešto od onoga što sam čuo me je ohrabrilo. Predsednik Nikolić je javno rekao, a rekao je i meni jutros, da želi da Srbija ostane na putu ka Evropskoj uniji, a svi mi znamo da put ka Evropskoj uniji znači jačanje demokratije kod kuće, očuvanje i unapređenje tržišne privrede, kao i mir i stabilni odnosi sa susedima. Mislim da je i Evropska unija jasno rekla da Srbija, da bi ostala na putu ka pridruživanju, mora da se suoči sa problemom Kosova, a to je i pozicija Sjedinjenih Država.

Verujem da je predsednik odlučan da se time pozabavi i da obezbedi da Srbija bude punopravni član evroatlantskih institucija i Evropske unije, što je cilj i Sjedinjenih Američkih Država.

Kada govorimo o Kosovu, Sjedinjene Američke Države su do sada tražile pregovore o tehničkim pitanjima između Beograda i Prištine. Predsednik Nikolić je onda istupio sa predlogom da se oni podignu na viši politički nivo, što ih, neminovno, čini i političkim pregovorima.

Šta vi mislite o tom predlogu?

Mi smo tehnički dijalog podržali. To je bio proces pod okriljem Evropske unije. Ali, realnost je da Srbija i Kosovo moraju da se dogovore o tim tehničkim praktičnim pitanjima kao što su carinski pečati, registarske tablice, telekomunikacije, struja, upravljanje granicom, univerzitetske diplome... I ima još dosta problema koje treba rešavati.

Nama je bilo drago što su dve strane prvi put sele za isti sto i razgovarale o tome. Biću iskren, mi bismo voleli da je postignut veći uspeh, u više oblasti, i da je bolje primenjeno nešto od onoga što je dogovoreno. Ali, napretka je bilo i naša pažnja se sada usmerava na novu vladu i to je bila i moja poruka jutros – da vidimo da primenjuje ono što je već dogovoreno i da nastavi da rešava praktična pitanja koja pomažu u svakodnevnom životu ljudi s obe strane granice.

Verujem da će nova vlada raditi na tome. Na kojem nivou će se voditi ti razgovori, a to je pitanje koje se pojavilo sa novim liderima u Srbiji, to je nešto o čemu treba da odluče Srbija i Kosovo. Ali, ja mislim da treba da bude i političkih razgovora, jer će, na kraju krajeva, i Srbija i Kosovo morati da reše neka suštinska politička pitanja oko kojih se ne slažu.

To bi pomoglo putu Srbije u Evrosku uniju, donelo više mira i stabilnosti regionu, pomoglo svakodnevnom životu ljudi, privuklo investicije i u Srbiju i na Kosovo. Mi hoćemo takvu normalizaciju i ja iskreno verujem da do nje može da dođe, i to na način koji uzima u obzir i legitimne interese Srbije na Kosovu, a to je zaštita prava Srba i građana Srbije na severu Kosova.

Posle vašeg jutrošnjeg sastanka, predsednik Nikolić je izjavio da je neprihvatljivo da se povećava broj napada na Srbe na Kosovu. Imajući u vidu činjenicu da je tih napada sve više, da li mislite da je bio pravi trenutak da se okonča civilna misija na Kosovu?

Nisam baš siguran da je to ispravan opis onoga što se događa na Kosovu. Istina je da se pre neki dan dogodila užasna tragedija i grozan zločin – ubistvo srpskog bračnog para koji se vratio na Kosovo. Mi smo to osudili, uvek smo insistirali, a i dalje ćemo insistirati, da se počinioci uhvate i da se sprovede pravda, kao što bismo to tražili bilo gde drugde u regionu. Na tome ćemo istrajati.

Mislim da je najvažnije da i dalje štitimo bezbednost svih građana Kosova. Zbog toga se tamo nalaze međunarodne vojne snage. One treba da štite sve ugrožene od bilo koga ko bi hteo da im naudi. Mislim da to želi i kosovska vlada i na jugu Kosova videli smo napredak kada je reč o zastupljenosti Srba u institucijama, pogotovo u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom. I mi uporno tražimo da se zaštite svi oni koji tamo žive.

Ne verujemo da to može da se postigne srpskim bezbednosnim prisustvom ili prisustvom srpskih vojnih ili obaveštajnih snaga na severu. To je jedno od onih ključih pitanja na kojima želimo da zajednički radimo sa Beogradom. Verujemo da je Kosovo spremno za završetak nadziranja nezavisnosti. Ono je mnogo napredovalo u ove četiri godine od sticanja nezavisnosti i civilna misija je upravo bila uspostavljena da bi im pomogla da postignu taj cilj, jer želimo da i dalje sarađujemo sa njima, ali to podrazumeva apsolutnu zaštitu svih građana Kosova.

Da li ste o pitanju srpskog bezbednosnog prisustva na severu Kosova razgovarali sa srpskim političarima i kakva je bila njihova reakcija, pogotovo onih za koje se veruje da će oformiti sledeću Vladu?

Mi smo odavno svim srpskim liderima govorili da se protivimo bezbednosnom prisustvu Srbije na severu Kosova. Verujemo da ono nije u skladu sa Rezolucijom 1244 i da ne doprinosi miru i bezbednosti u regionu. Takođe, iscrpljuje budžet Srbije i ne verujemo da se na taj način štite srpski građani, to jest Srbi na Kosovu. Mi ćemo nastaviti da jasno stavljamo do znanja da je to naš stav i da je to prepreka odnosima između Sjedinjenih Država i Srbije.

To ne znači da Srbija ne može da nastavi da podržava škole, bolnice i druge institucije na severu. Sasvim je normalno da susedi budu zainteresovani za ono što se dešava s druge strane granice, pogotovo kada tamo žive njihovi državljani ili pripadnici njihovog naroda. To je prirodan interes koji bi pokazala svaka zemlja. Ali, to se ne može raditi srpskim bezbednosnim prisustvom, jer, kao što sam rekao, tamo postoje međunarodne vojne snage, tamo su i evropske institucije za zaštitu pravnog poretka koje će pomoći u tome, a na kraju se nadamo da će Kosovo moći i samo da se dugoročno bavi tim pitanjima.

Postoje i druga mesta u Evropi gde je bilo regionalne i etničke napetosti, pa čak i sukoba, ali kroz članstvo u Evorpskoj uniji i prihvatanje normi 21. veka ta pitanja su nestala, i to treba i ovde da se dogodi.

Da se vratimo formiranju srpske vlade. U prošlosti se često nagađalo da se Sjedinjene Američke Države na ovaj ili onaj način mešaju u proces formiranja Vlade Srbije. Ove godine ta nagađanja su ojačala zbog toga što smo usred procesa formiranja Vlade imali dve američke diplomatske posete na visokom nivou. Da li su Sjedinjene Američke Države na bilo koji način uticale na proces formiranja nove Vlade Srbije i da li ste bar nagovestili koju biste opciju Vi više voleli da vidite?

Čuo sam neka od tih nagađanja i drago mi je što imam priliku da ih prokomentarišem. Veoma jasno smo rekli da je na građanima Srbije i njihovim demokratski izabranim predstavnicima da u skladu sa zakonom i Ustavom zemlje odluče kakva će Vlada biti. Nije na nama da o tome odlučujemo. Ja nisam zato ovde, niti je moj zamenik Fil Riker prošle nedelje zbog toga bio ovde. Mi često putujemo po ovom regionu. Mislim da je ovo moja peta ili šesta poseta Srbiji, a Fil je najmanje isto toliko puta bio ovde. Mi smo ovde da bismo razgovarali o mnoštvu pitanja.

Desilo se da smo sad tu, u postizbornom periodu, ali prošli put smo bili usred predsedničkog mandata. Zaista je samo na srpskom narodu i njihovim liderima da formiraju Vladu. Naravno, mi imamo svoje interese i planove i ne stidimo se da otvoreno govorimo o njima. Ali, ti interesi se ne dotiču toga koji će lider zauzeti koju poziciju u Srbiji. O tome odlučuju Srbi. Mi samo kažemo da želimo da sledeća vlada, ma ko je formirao, sarađuje sa Sjedinjenim Američkim Državama na pitanjima koja su nama važna kao što su borba protiv nelegalne trgovine, korupcije, kao što je sprovođenje vladavine prava.

Kao što sam već rekao, želimo i da buduća srpska vlada nastavi putem integracija, želimo da sarađuje sa susedima i ojačava regionalnu saradnju i da reši problem Kosova. Mi ćemo se usredsrediti na te političke ciljeve i želimo da buduća srpska vlada, ma koja ona bila, sarađuje sa nama na tome.

Nalazimo se na kraju jednog političkog ciklusa i početku drugog, budući da će dobar deo opozicije prestati da bude opozicija i preuzeti vlast. Da li Vas bilo šta brine u tom razvoju događaja i da li smatrate da je srpska politička scena dovoljno demokratski evoluirala i da su svi srpski politički lideri doživeli istinsku demokratsku transformaciju tako da možemo da budemo spokojni sa svakom vladom?

Kao što sam rekao, nešto od onoga što sam čuo od lidera koji će verovatno biti u sledećoj srpskoj vladi me je ohrabrilo, ali sve se prvo mora isprobati da bi se smatralo pouzdanim. Tražimo dela, a ne reči, a postoje neka otvorena pitanja u vezi sa putem koji će Srbija izabrati. Mi samo možemo jasno da kažemo za koji put mi smatramo da je svima u interesu. Tada ćemo sarađivati sa bilo kojom vladom i nadam se da ćemo na kraju mandata buduće vlade moći da kažemo da smo napredovali u ključnim bilateralnim pitanjima važnim Sjedinjenim Američkim Državama.