Die Presse: Evropska unija bez Nemačke!

Evropska Unija takva kakva danas postoji je greška, idemo iz početka, ali bez Nemaca, piše poznati italijanski filozof Đorđo Agamben u svom eseju "Latinsko pravo protiv nemačke premoći" objavljenom u francuskom listu "Liberasion".

"Novi početak" za Agambena znači da nadnacionalna integracija treba ubuduće da se odvija po modelima srodne kulture, religije i životnog stila, a ne - ekonomije.

Takozvani Latinski blok (Italija, Francuska, Španija) nema šta da traži u zajedničkoj uniji sa Nemačkom, tvrdi Agamben: tamo gde Nemci vode kolo, latinski (romanski) narodi su strano telo.

Kako je Agamben, inače profesor estetike na univerzitetima u Veneciji i Parizu, vrlo cenjen na nemačkoj kulturnoj i javnoj sceni, čekale su se reakcije na taj njegov programatski povik u stilu - ili "mi" Latini idemo napolje, ili Nemačka.

Dok je nemački nedeljni list Cajt zabrinut zbog takvih teza, austrijski dnevni list Prese pravi viceve na račun Agambena, ali jednako tako i na račun nemačke i austrijske istorije.

Šta to konkretno traži Agamben? On ustvari samo prepričava ono što je Degolu 1945. savetovao francuski filozof i političar ruskog porekla Aleksandar Kožev, iliti Aleksandar Vladimirovič Koževnikov, u memorandumu "latinska imperija", vremenu nacionalnih država je odzvonilo, savez država je nezaobilazna realnost, ali samo kod bliskih kultura, istih religija i sličnih jezika.

Ne samo da je Kožev dolazio iz poznate porodice (slikar Vasilij Kandinski mu je bio ujak) i bio ugledni filozof koji je na pariskim fakultetima tumačio Francuzima Hegela i Hajdegera, već je od francuskog ministarstva za privredu bio zadužen i aktivno uključen u strateško planiranje novih evropskih integracija, konkretno Zajedničkog evropskog tržišta i Evropske ekonomske zajednice, institucija iz kojih se posle razvila EU.

Evo šta je Kožev tada, pre 68 godina, dok je poražena Nemačka još raščišćavala ruševine i živela od pomoći dojučerašnjih neprijatelja, napisao u svom Memorandumu: "Nemačka će uskoro postati najjača ekonomska i politička sila u Evropi i degradirati Francusku na ulogu satelita."

Kako Francuska ne može ostati sama, jer, piše Kožev 1945, "više nijedna nacionalna država ne može ostati sama", ona mora oformiti savez sa druge dve katoličke i latinske (romanske) države, Španijom i Italijom i istovremeno se otvoriti prema mediteranskim zemljama.

"Ne samo da nema nikakvog smisla tražiti od jednog Grka ili Italijana da živi i radi kao da je Nemac, nego bi to, čak i kad bi bilo moguće, vodilo ka propasti jedne kulture", pisao je Kožev u pradskozorje rađanja EU. Njegova poruka: Vredni protestantski nemački duh će nam svima doći glave.

Agamben sada traži od političkih stratega u "latinskim EU državama" da se vrate Degolovoj literaturi od pre skoro sedam decenija, detaljno pročitaju ono što poručuje Kožev i razmisle "kako se te ideje mogu preneti u političku realnost".

Ako su nemački mediji "zabrinuti" takvim razmišljanjem jednog italijanskog filozofa, da li to znači da bi i Austrija trebalo da se oseti prozvanom da ima svoj stav, pita se bečki list Prese.

"Pod vođstvom Pariza, jug Evrope bi trebao da pokaže nemačkim protestantima gde živi Bog - a gde drugde nego u Francuskoj! Francuska ima kulturu, Nemačka samo civilizaciju. Šta drugo uopšte ostaje ujedinjenoj romanskoj imperiji, nego da zajedničkim snagama maršira protiv protestantskog Hegemona!" komentariše austrijski list.

"Konačno da neko kaže Švabama šta im sleduje! Oni su još živeli po pećinama i spavali na drveću kao Huni, dok su austrijski vladari upravljali španskim, italijanskim i rumunskim provincijama. A ako već govorimo o imperiji, onda nam je potrebna prava, sa francuskim smislom za red, italijanskim za čast, španskim za toleranciju i rumunskim za rad: sve te vrednosti, plus još nekoliko pravoslavnih i tevtonskih žive ujedinjene u Beču, inače jedinom gradu dostojnom da bude sedište Cara za Kraj Sveta!" zaključuje Prese.