Simulacija hemijske nesreće

U Srbiji je mnogo potencijalno opasnih fabrika koje bi, ukoliko dođe do havarije, mogle ozbiljno da ugroze zdravlje građana i nanesu veliku štetu okruženju. U protekle tri godine intenzivirana je obuka ljudi koji se angažuju u vanrednim situacijama i modernizovana njihova oprema.

 U Hemijskoj industriji "Župa" u Kruševcu organizovana je pokazna vežba reagovanja u slučaju hemijskog akcidenta, isticanja hlora, koji se utače u njenim pogonima.

Vežbi u Kruševcu prisustvovali su načelnik Sektora za vanredne situacije  Predrag Marić sa saradnicima, predstavnici Crvenog krsta Srbije i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Iako se koristi za dezinfekciju i prečišćavanje vode, hlor je veoma opasan i otrovan gas koji, u većim koncentracijama, nadražuje sistem za disanje, sluzne žlezde i izaziva opekotine na koži. Deluje i smrtonosno, pa je korišćen i kao bojni otrov.

Provera spremnosti Gradskog štaba i Sektora za vanredne situacije

Ako bi se u pogonima hemijske industrije dogodilo da hlor nekontrolisani ističe, to bi ugrozilo veliki broj ljudskih života. Zato je simulacija takve hemijske nesreće neophodna da bi se proverila spremnost Gradskog štaba i obučenost Sektora za vanredne situacije za brzo i adekvatno reagovanje.

"U Gradskom štabu za vanredne situacije postoji devetnaest stručno osposobljenih timova koji mogu da deluju pri svakoj situaciji", ističe Vladica Stanković, komandant vatrogasno-spasilačkog bataljona Kruševac. "Konkretno, sada je pokrenut stručni operativni tim za hemijske akcidente."

Samo u ovoj godini u svetu su zabeležena dva  ozbiljna hemijska akcidenta sa ovim gasom: u januaru, eksplozija u fabrici hlora u Francuskoj, i u aprilu kada su vatrogasci u Crnoj Gori srečili njegovo nekontrolisano curenje na pumpnoj stanici. I u jednom i u drugom slučaju ozbiljne posledice sprečene su zahvaljujući dobroj koordinaciji svih obučenih službi.

"Pre dvadeset pet godina u pogonu kalijumove hemije, odnosno u punionici hlora, došlo je do isticanja tečnog hlora, ali su stručne službe na vreme reagovale", podsetio je v.d. direktora HI "Župa" Miroljub Milojević. "I pored toga što Župa radi pod teškim okolnostima, za ove službe nema štednje, one u svakom trenutku moraju da budu spremne."

Uvek spremni Kruševljani

Spremnost kruševačkog Odeljenja za vanredne situacije do sada se u praksi potvrdila mnogo puta. U poplavama, zemljotresima, eksplozijama, sanaciji klizišta i prilikom saobraćajnih udesa.

Da bi sve funkcionisalo kako treba, važna je uloga Gradskog štaba koji u ovakvim situacijama koordinira rad više službi: policije, vatrogasaca, hitne pomoći, Zavoda za javno zdravlje, Crvenog krsta i centra ABHO u Kruševcu.

Predrag Marić, zamenik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije istakao je da to nije bila vežba iz serijala "Ništa nas ne sme iznenaditi" kakve su održavane 70-ih godina prošlog veka, već vežba koja pokazuje kuda Srbija namerava da ide u 21. veku.

Ulaganje u bezbednost građana Srbije

"Ovo pokazuje spremnost lokalne samouprave da reaguje u vanrednim situacijama. Mislim da će Srbija u pogledu reagovanja u vanrednim situacijama iz godine u godinu biti bolja", rekao je Marić. "To je definitivno i odluka političkog vrha ove države. Ove službe se moraju opremati, u njih se mora ulagati, da bi se to desetostruko vratilo građanima Srbije."

Trenutno se za adekvatno reagovanje u slučaju zemljotresa u Srbiji obučava pet regionalnih timova sa oko 250 ljudi. Za njihovo usavršavanje angažovani su francuski stručnjaci.