Duga istorija dugmeta

Izložba "Dugmad iz zbirke Franca Pajtlera" Pokrajinskog muzeja u Celju narednih mesec dana gostuje u Kikindi.

U Galeriji Narodnog muzeja izloženo je 1.598 dugmadi od svih vrsta materijala, boja i oblika, iz zbirke dugmadi Franca Pajtlera koja je prvobitno imala 60.000 primeraka.

Izložba predstavlja istoriju dugmeta koje prelazi dug put od dekorativnog predmeta i statusnog simbola do predmeta za svakodnevnu upotrebu.

"Dugmad se pravila od svakojakih materijala,kao što su kamen, mesing, bronza, zatim od drveta i rogova, a u 20. stoleću od plastičnih masa", navodi autor izložbe i pratećeg teksta Jože Rataj, kustos pokrajinskog muzeja u Celju.

Dugmad se gubi već 10.000 godina

Dugme postaje neizostavni deo odeće i predmet u svakodnevnoj upotrebi većine ljudi tek od poslednje trećine 19. veka, ali se društveni status i dalje merio vrstom dugmadi koja se koristi. Nije bilo svejedno da li je dugme napravljeno od školjke, roga, minerala ili dragog kamenja, ili od veštačkih materijala kao što su bakelit, celuloid, veštačka koža ili tkanina. Dugmad na izložbi predstavljena je u svoj raznovrsnosti oblika i materijala, uz istorijat i zanimljive priče koje ih prate.

Pogotovo je interesantna dugmad od stakla, kaže Jože Rataj: "U vreme kada je kraljica Viktorija postala udovica, oko 1840. godine donet propis o upotrebi odeće za žalost na kojoj je dugmad od crnog stakla."

Uprkos zanimljivoj tehnologiji izrade i modnoj istoriji, može se reći da je i upotreba i proizvodnja dugmadi u osetnom padu. Šezdesetih godina prošlog veka dugme je zamenio patent zatvarač, što je dugmetu koje je uz upotrebnu funkciju imalo i ulogu nakita, znatno umanjilo značaj.

Ipak, poslednjih godina ugledni modni kreatori ponovo u svoje kolekcije vraćaju dugmad napravljenu od prirodnih materijala. To će svakako obezbediti da predmet koji je nastao još u praistoriji (prva dugmad od ćilibara stara su oko 10.000 godina) ne ode u istoriju.