Kako se živi u kući na litici

Kuća koja izgleda kao da je izgrađena na samoj litici u klisuri Ibra gotovo da nikoga ko prolazi Ibarskom magistralom od Kraljeva prema Ušću ne ostavi ravnodušnim. Naša ekipa bila je u mestu Cerje i upoznala porodicu koja ju je izgradila.

Retko kome pogled sa Ibarske magistrale ne ode na ovu kuću. Ko i kako tamo živi, mnogi se zapitaju. A iza uspona makadamskim putem na brdu u Cerju živi 21 Jablanović u četiri domaćinstva. Kuću na litici izgradio je Petar da bi oba sina imala svoj krov nad glavom. Ne čudi ih više znatiželja prolaznika.

"Kako smo decu odgajili da se ne opuče u Ibar, vezivali smo decu da se ne bi opučili", Petar Jablanović, a njegov sin dodaje: „Obično u šali kažem drugarima da sa prozora pecam ribu."

Iako šale ima napretek, osmeh ne može da sakrije težinu života na kršu. Zbog toga su i mnogi Jablanovići otišli. Najstariji koji je ostao svedoči – kada su njihovi preci došli iz doline, ovaj predeo je bio mnogo pitomiji.

"Ali to je erozija odnela i napravila ovako ove krševe. Ove jaruge tamo, kad pođemo na tu stranu, to je mogla da se preskoči, a sad ima preko 30, 40 metara", navodi Ljubomir Jablanović iz Cerja.

Iz neplodne zemlje izvukli su najviše što su mogli. Imaju bašte i malinjake, napravili su ribnjak, gaje pčele i stoku. Ali pre svega toga morali su da dovedu vodu iz planinske reke.

Hiljadu i šeststo metara cevi je kupio i ukopao da bi ostao tu, kaže Petar:

"Za nas ovo nije loš život i to sve zato što smo mi naučili da radimo i da se mučimo."

"Nismo birali mesto gde ćemo da se rodimo, ali volimo svoje mesto. Ali da ima perspektive ovde, nema perspektive", smatra Aleksandar Jablanović.

To misle najmlađi Jablanovići. Saglasni su i stariji, ali ipak znaju zašto ostaju u Cerju.

"Zdrav život, čist vazduh, izjutra se čuju ptice, poj ptica, mir, tišina. Pogled je fantastičan. Gledamo reku Ibar koja šumi, gledamo okolo ova brda, planine", hvali svoje mesto Rade Jablanović.

Drugačija je slika zimi, ali se ne žale. Put do kuće sami čiste. Jedinu pomoć traže da se bolje napravi prelaz preko Gajovske reke, jer im ga svaka bujica odnese.

"Nasipamo dva-tri puta. Nekad sami, nekad uz pomoć Opštine. I nemamo rešenje za prelazak preko nje. Koristimo železnički most", kaže Rade Jablanović.

S tim mogu i da žive. Ali ukoliko se planirana minihidroelektrana na Gajovskoj reci i izgradi, kažu da nijedan Jablanović više neće gledati na Ibarsku klisuru.