Jevtići iz Kržave čekaju zimu sa strepnjom

U trošnoj kući pravljenoj od pruća i blata, pre Ivane i Nemanje i njihovih roditelja živele su još tri generacije Jevtića. Stari krov, ispucao temelj i zidovi samo su deo onoga što treba da se sanira. Porodici nedostaje mnogo toga, a za početak – osnovni uslovi za život.

„Meni je najpotrebnije kupatilo jer nemam gde da se okupam, veoma mi je teško zimi“, kaže Nemanja Jevtić, a njegova sestra Ivana dodaje: „Volela bih da imam čizme da ne moram u opancima u školu, i volela bih da imam Partizanov dres, da ovaj ne nosim.“

Iako osnovci, brat i sestra i dalje se kupaju u koritu, a školske obaveze završavaju na zajedničkom kauču. Zimu će provesti u prostoriji u kojoj plafon od starosti preti da se uruši. Roditelji nisu zaposleni, a žive od novca koji otac donese iz nadnice.

„Kako izgleda život vaše dece i vas u kući koja je stara više od stotinu godina? Pa kako izgleda, ne izgleda nikako, zimi kisne, moramo da pokrivamo ceradama, celofanom, snalazimo se kako možemo da bismo što manje osetili hladnoću“, žali se Ivanina i Nemanjina majka Verica Jevtić.

Njen suprug Darko kaže da im je najpotrebnije da srede kuću: „Potrebno nam je kupatilo i vodu treba da uvedem i na leto da renoviram kuću. Moja deca su vredna i poštena, idu u školu, voleo bih da im priuštim sve što imaju druga deca, ali to trenutno ne mogu.“

Život u planinskom selu, kažu, težak je sam po sebi, a muke su još veće kada dođe zima. Ivana i Nemanja do škole pešače više od dva kilometra, a kada padne sneg, videće šta će, jer u opancima teško da će moći.