Težak život braće iz Trgovišta

Nevolje ih i dalje prate, bolest, povrede, nemaština, i sećanja na nemile događaje iz prošlosti. Tridesetosmogodišnji Novica i godinu dana mlađi Srba žive u adaptiranim prostorijama stare škole u Kozjem Dolu, u lošim uslovima, od osam hiljada dinara socijalne pomoći.

"Teško je ali šta će ne može se ništa. Šta vam najteže pada? Pa najteže je što nemamo svoj dom, svoju kuću. Svoju da imamo imovinu, svoje da imamo, da smo mi gazde, a ne da sedimo u zadružnom domu u raspadnutoj školi, što zimi ne može da se zagreje dovoljno", kaže Novica Stanković iz Kozjeg Dola. 

Srbu je pritisla bolest, problemi sa srcem i plućima, a Novicu je pre četiri godine povredio bik i od tada je invalid. 

"Sa srce tu me muči, sad je počelo naglo da me muči. Ne mogu da radim teško.Najviše me muči u leđa", žali se Srba Stanković iz Kozjeg Dola.

"Ja hodam na štake, a ne treba ništa da primam, nikakvo primanje nemam, niti tuđu negu, ništa", nadovezuje se Novica Stanković iz Kozjeg Dola.

Zla sudbina zadesila ih je posle smrti oca Krstana 1984.godine. Da bi preživela, njihova majka Olga prešla je da živi u pogranično selo German kod Krive Palanke u Makedoniji. Pristala je da Srba i Novica nadniče. Čuvali su ovce za hranu i spavali u štalama, šupama, na zemlji, i često bili zlostavljani. Sećanja na to prate ih i danas.

"Jedan me Stojadin tuko, što nisam ni zgrešio u životu, nisam napravio loše u životu. Maltretirao me, tuko me i druge je tukao", priseća se Srba Stanković iz Kozjeg Dola.

Lokalna samouprava u Trgovištu pronašla je donatora koji bi braći Stanković sagradio kuću na crkvenom imanju, kažu da su to oni odbili. Srba i Novica žele da žive kao i drugi ljudi, sanjaju svoj dom i mir koji kažu nisu pronašli ni danas.