Idvor: Pupinova Olimpijada

Mihajlo Pupin je bio veoma tužan što je njegov Idvor toliko mali da ga nema ni na jednoj geografskoj karti i zato je 1900.godine kada je postao veoma poznat i cenjen po svojim kalemovima odlučio da reč Idvorski doda svom imenu da bi i svet čuo za njegovo selo na koje je bio veoma ponosan.

"Idvorci su veoma zahvalni na svemu što je on učinio i za Idvor i za čovečanstvo", kaže Ljupka Morišan, vodič u muzejskom kompleksu Mihajlo Pupin"-Idvor. „Iako moram da kažem da nije na najbolji način održavan njegov muzejski kompleks koji od 1979.godine nije obnavljan, a u toj postavci se nalazi i njegova rodna kuća koja je pretvorena u muzej."

Dragiša Matić-Uča je fasciniran delima svog Mihajla i čitav radni vek posvetio je izučavanju njegovog stvaralaštva. I danas najviše voli da sedi na klupi preko puta Pupinovog spomenika i da dočekuje nove posetioce:

„Bio sam prisutan i sa ove klupe sam gledao kako grupa starijih ljudi, a kasnije sam saznao da su to iseljenici iz Amerike, su prišli spomeniku, prekrstili se i poljubili cipele Mihajlu Pupinu", kaže Dragiša Matić-Uča iz Idvora. I dodaje: "Ako su oni mogli iz Amerike da dođu i da se poklone zašto ja ne bih mogao svakog dana da sednem ovde i da razmišljam o njemu".

Pupin je nakon završene osnovne škole u Perlezu i pohađanja pančevačke Gimnazije, 1872.godine otišao iz rodnog Banata na školovanje u Prag, a kada mu je otac umro želeo je da se vrati kući i da pomogne majci, koja mu je bila i najveća podrška, ali ona mu to nije dozvolila.

U teškim trenucima prilikom školovanja Pupin je uvek imao na umu reči svoje majke Olimpijade koja mu je jednom prilikom rekla: znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa, znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u bolju i lepšu budućnost.

Ove reči Mihajlo Pupin je dobro zapamtio i kasnije je svojim naučnim delima zadužio čovečanstvo, a dobročinstvom, humanošću i patriotizmom zaslužio da ga večno pamtimo.