Bespravno, pa šta

Izgleda da ni to što su u pitanju nasipi i državno zemljište u poplavnom području - koje ne može biti u privatnom vlasništvu - meštanima zvanično nepostojećih naselja na ušću Mlave u Dunav ne umanjuje sreću.

Stojanka i Rajko Mlinarević iz Beograda na ušće su stigli 2002. godine. Oni su za hiljadu evra kupili plac od privatnika.

"Da, prodavao je tuđu zemlju", kaže Stojanka. "To nije ništa novo. Pa za dvanaest godina, i da dođe, da nam kaže rušite, mi ćemo da se zahvalimo, nama je bilo lepo."

Prema zakonu o vodama zabranjeno je graditi objekte u poplavnom području tako da oni ometaju proticanje vode i leda. Ali, već pri prvom pogledu na ova naselja, može se uočiti da taj zakon nije poštovan, a pritom je obala toliko uzurpirana da reci mogu prići samo vlasnici kuća.

Da ova naselja rastu nisu primetili ni nadležni. Sada prebacuju odgovornost: Termoelektrane i kopovi Kostolac na Đerdap i obrnuto, građevinska inspekcija Grada Požarevca na Odeljenje za urbanizam.

Do 2002. godine nije bilo preciznih zakona o legalizaciji. Od tada čak četiri, koji više sabotiraju rad građevinskih inspekcija nego što sprečavaju bespravnu gradnju.

"Za sve objekte koji su ušli u postupak ozakonjenja, odnosno po ranijim zakonima u postupak legalizacije, građevinski inspektor je dužan da svoj postupak prekine i da čeka da se pravosnažno reši postupak legalizacije koji rešava odeljenje za urbanizam i građevinske poslove", kaže Ljiljana Jelisavac, građevinska inspektorka Grada Požarevca.

Tim tempom do danas je u Požarevcu doneta samo jedna pravosnažna presuda o rušenju, koja još čeka na izvršenje. Zakon o ozakonjenju koji je poslednji stupio na snagu, otvorio je i mogućnost legalizovanja ovih objekata, ali ne i zemljišta:

"Ukoliko Srbijavode, kao upravljač javnog dobra, smatraju da tu postoji mogućnost za ozakonjenje, daće svoju saglasnost i mi ćemo rešiti status objekata na području u nebranjenom delu toka reka."

Od 2003. godine bespravna gradnja je podvedena i pod krivično delo, ali instrumenata da se spreči, još nema, kažu u Građevinskoj inspekciji. A, jedinu sankciju sprovode same reke, kada poplave divlja naselja.

Zanimljivo je da delovi ovih naselja, iako su nelegalna, uimaju i struju i vodu. Za vodu je dovoljno podneti dokaz da ste u procesu legalizacije, a struju imaju svi koji su je uveli pre nego što je bilo potrebno priložiti i građevinsku dozvolu.

Najveći problem imaju ribolovci jer, iako plaćaju dozvole za pecanje, od velikog broja kuća koje su na samoj obali, ne mogu da priđu reci.

rts.pozarevac@rts.rs