Siguran most za siguran opstanak

Kada su gradili viseće mostove na Ibru, žitelji sela na desnoj obali mislili su da je to dovoljno da se ukroti reka i povežu obale. Ti isti mostovi, međutim, danas ne povezuju velika sela nego predele obrasle šumom.

Mladi ljudi koji su njima nekad prešli na drugu obalu, više se ne vraćaju. Sela Cerje, Dobre Strane i deo Polumira gotovo su se ugasila.

To nije slučaj sa Zečevićima, selom sa samo sedamnaest kuća. Dogovor i sloga, kako ovde kažu, i mostove gradi.

Kada su shvatili da će, ukoliko nešto ne promene, mladi otići i ostaviti svoje kuće i imanja, žitelji Zečevića izgradili su novi, sigurniji betonski most.

Selo Zečeviće se prostire duž oštrog grebena, sa tri strane je Ibar, a sa četvrte strma litica. Jedina veza meštana sa svetom je betonski most.

U selu ne kriju da su, krajem devedestih godina, u vreme političkih previranja, od lokalnih vlasti dobili dva miliona dinara. Zečevići su obezbedili radnu snagu, traktore, mehanizaciju i građu. Ni NATO bombardovanje nije moglo da zaustavi izgradnju njihovog mosta, jer bez njega ne mogu da zamisle život.

"Ne bismo imali izlaz na glavni put ni prema varošici Ušće" kaže Jelena Zečević. "Za naše selo most stvarno mnogo znači. Da nije mosta, deca ne bi mogla da stignu ni do škole."

Pošto je most završen, život u selu postao je lakši, mladi su ostali i osnovali svoje porodice. Skoro svaka kuća u Zečevićima ima barem po dvoje dece.

Nema nagoveštaja da će opština popraviti dotrajale viseće mostove koji vode do usamljenih kuća na brdima i liticama u ostalim selima. Osim građe, na mostovima, kako kažu, moraju da se zamene čelične sajle i nosači.