Dobročinstvo na kućnu adresu

Dvadesetosmogodišnjem Filipu Filipoviću, poštaru u Kuršumlijskoj Banji, ni visoki smetovi i niske temperature, ove zime nisu bili prepreka da svakodnevno obilazi najudaljenija sela duž administrativne linije s Kosovom i Metohijom.

Osim pošiljki i penzija, žiteljima je raznosio i svakojake potrepštine.

"Mnogo se češće viđamo sa poštarom nego s komšijama", kaže Slaviša Mladenović, iz Dabinovca. "Zadnjih mesec dana, kako je pao sneg i veliki smetovi, nismo se ni posećivali, samo smo se čuli telefonom. Poštar je jedini koji dođe i obiđe nas."

Najmlađi stanovnici u tim krajevima su Dragana, Uroš i Svetislav. Poštar često svrati do njih i kad nema pošte, jer, kako kaže, njihova radost kada ga vide, nema cenu.

"Kad on dođe mi smo radosni, zato što nam donese puno slatkiša i radujemo se što je došao", kaže Dragana Mladenović iz Dabinovca. "Za Novu godinu, kad nismo imali jelku, on nam je kupio."

Pomoć je ovde potrebna svima. Kuršumlija je udaljena tridesetak kilometara, a zimi često nešto nedostaje. Dolazak poštara Filipa, pre sedam meseci u njihov kraj, za mnoge predstavlja spas.

Poštar Filip kaže da meštani na njega gledaju kao na rod najrođeniji: "Kad oni mogu da žive ovde i da opstaju u uslovima kakvi jesu, a nisu primereni današnjici, zašto bi meni bilo teško da u ovim godinama radim posao koji volim."

Osim vukova, pre poštara, često ovim vrletima nije prošao niko. Selo Dabinovac i još osam sela smeštenih na administrativnoj liniji pripadaju rejonu pošte u Kuršumlijskoj Banji.

Suočen sa bedom i usamljenošću, ovdašnjih, uglavnom staračkih domaćinstava, Filip je pokrenuo akciju prikupljanja pomoći za najugroženije.

Mladi poštar dobitnik je i plakete za najplemenitiji podvig godine, jer je sam, o svom trošku, renovirao poštu u Kuršumlijskoj Banji.