Gorštačka negovateljica

U zavejanim planinskim selima, iz kuće izlazi samo onaj ko mora. Za Zoricu Arsić, medicinsku sestru u penziji, to ne važi. Ona, kako kaže, ne može da ostavi na cedilu svoje gorštake

"U selima na Radan planini, po ovakvom vremenu, teško se živi. Ljudi imaju problema u snabdevanju osnovnim životnim namirnicama, ne mogu da nahrane stoku, jedva dolaze do lekova. Ja sam tu da im pomognem."

U Obraždi, Borincu, Dobroj Vodi i Ivanju živi stotinak, uglavnom starijih,  ljudi.  Stanka i Leposavu Ljubić Zorica obilazi svakog dana, jer im je neophodna medicinska pomoć.

"Zorica je kao moja ćerka", kaže kroz suze Leposava Ljubić. "Na svaki telefonski poziv dolazi odmah. Mene je pomalo sramota što je često zovem." Njen suprug Stanko, koji je nedavno operisan, kaže da im Zorica ulepša dan i da im mnogo pomaže.

Pošto im je donela lekove i unela drva, Zorica nastavlja dalje. A dalje ne ide bez svojih vernih prijatelja koji je po snežnim stazama štite od vukova.

"Pre nekoliko dana vuk je u sred dana napao mog psa i naneo mu ozbiljne povrede", priča Zorica. "Bez mojih ljubimaca nigde ne idem. Noću, pošto sam član lovačkog udruženja, kada osetim da su blizu moje kuće ispalim po nekoliko hitaca u vazduh kako bi se razbežali."

Na svoju dedovinu, u selo Ivanje, Zoricu Arsić vratila se pre nekoliko godina. Kaže da joj najviše nedostaju unuci koji žive u Leskovcu. San joj je da tu napravi rekrativno-turistički centar. Hrabrost i upornost joj ne nedostaju, a oni koji je poznaju ne sumnjaju u to da će i ostvariti svoj san.