"Dizni" ukucao i poslednji ekser u kovčeg "Ratova zvezda"

Priča o Mandalorijancu je stigla. Prvi utisci pilot epizode nisu loši, baš naprotiv. Ali baš tu leži problem – epska saga Ratova zvezda došla je do toga da se kao nešto pozitivno uzimaju reči "nije loše".

Svet Ratova zvezda je nekada predstavljao mnogo više od filmskog serijala. Bila je to neka vrsta generacijskog mosta.

Posle Nove nade, sedma umetnost više nikada nije mogla da bude ista. Prvi blokbaster u svetu filma označio je novu eru pop kulture. Odrasli ljudi i deca brojali su dane do izlaska nastavaka – Imperija uzvraća udarac (1980) i Povratak džedaja (1983).

Priča mladića sa zabačene planete koji sa princezom i prijateljima juri kroz galaksiju i bori se protiv zle imperije osvojila je srca desetina miliona ljudi.

Kada su ona ista deca koja su 80-ih ostala očarana u bioskopskim salama dobila svoju decu, jedva su čekala da dovoljno porastu da mogu da sednu sa njima i uživaju u avanturama Luka, Leje, Hana Sola i Čubake. Ratovi zvezda predstavljali su neku vrstu inicijacije u svet naučne fantastike.

Roditelji su gledali svoju decu zalepljenu za televizijski ekran dok gutaju svaku scenu u "galaksiji negde daleko" i zadovoljno se prisećali dana kada su i oni isto tako upijali svaku izovorenu reč, svaki pucanj laserskog pištolja i svaki duel svetlosnih sablji.

Svaki nastavak iščekivan je sa neverovatnom dozom entuzijazma i egzaltiranosti.

Čak i sa drugom Lukasovom trilogijom snimljenom 2000-ih, kojoj se može zameriti štošta, magija je i dalje bila tu (izuzimajući Džar Džar Binksa, naravno).

Kada je "Dizni" 2012. godine za četiri milijarde dolara otkupio franšizu od Džordža Lukasa, ljubitelji Ratova zvezda dočekali su to kao pozitivnu i logičnu stvar – Lukas je stvorio jedan čaroban svet i sada ga predaje nekom drugom da nastavi tamo gde je stao.

Međutim, sa svakim novim nastavkom i spinofom (izuzimajući Rogue One) postajalo je evidentno da "Dizni" samo želi da iskoristi staru slavu, a koliko god ljubav obožavalaca bila velika i nostalgija jaka, one nisu beskonačne.

Reciklaža ideja, isprazne priče, nepotpuni likovi, bespotrebno podilaženje političkoj korektnosti doveli su do konfuznih i neupečatljivih nastavaka epske sage. Da li se ikome iskreno dopao Poslednji džedaj?

Od reakcije publike i kritičara na Buđenje sile i Poslednjeg džedaja do činjenice da je spinof o Hanu Solu prvi film u čitavoj sagi Ratova zvezda koji je izgubio novac, svet Džordža Lukasa kakvim smo ga znali više ne postoji.