Slučaj "Bosanska Krupa", Ranki Tomić smanjena kazna

Prema prvobitnoj presudi, Tomićeva je bila osuđena na pet godina zatvora zbog ratnog zločina prema ratnim zarobljenicima 1992. godine.

Za ovaj zločin u BiH su ranije osuđene na po četiri godine zatvora Bora Kuburić i Radmila Banjac, a predmet protiv Tomićeve beogradski sud je preuzeo od Kantonalnog suda u Bihaću, da bi srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu protiv nje u maju 2016. godine i preciziralo je u novembru 2018. godine.

Tomićeva je kao komandir "Ženske jedinice Bosanski Petrovac" proglašena krivom za mučenje, nečovečno postupanje nanošenje velikih patnji i povreda telesnog integriteta Kamenčićeve, koju je prema pisanju medija nakon toga hicem iz pištolja ubio maloletni meštanin.

Ovaj predmet je poznat kao slučaj "Bosanska krupa".

U obrazloženju svoje odluke, Apelacioni sud je naveo da je prvostepeni sud pravilno od olakšavajućih okolnosti za Tomićevu cenio njenu raniju neosuđjivanost, dok je od otežavajućih okolnosti imao u vidu težinu krivičnog dela "izvršenog nad potpuno bespomoćnom, ranjenom devojkom od nepunih 18 godina".

Takođe je pravilno imao i u vidu da je okrivljena bila komandir "Ženske jedinice Bosanski Petrovac", da je bila svesna svog položaja i moći u odnosu na oštećenu koju je bila dužna da štiti, zbog čega je bila i nosilac većeg stepena odgovornosti, naveo je Apelacioni sud.

Međutim, po oceni ovog suda, osnovano se žalbom branioca ukazuje da je prvostepenu sud propustio da ceni protok vremena od izvršenja krivičnog dela (skoro 27 godina) uz činjenicu da okrivljena ranije nije osuđivana.

Apelacioni sud smatra da sve to i starosna dob Tomićeve u konkretnom slučaju opravdavaju smanjenje kazne na tri godine zatvora jer se, kako kaže, ovako odmerenom kaznom može postići svrha izricanja krivičnih sankcija, kao i svrha kažnjavanja.

"Više je nego jasno da specijalna prevencija (sprečavanje učinioca da čini krivična dela i njegovo prevaspitavanje) u slučaju Ranke Tomić nema poseban značaj", naveo je Apelacioni sud.

U ovom slučaju, kako je dodao, izostaje potreba za sprečavanjem okrivljene da vrši krivična dela, jer druga krivična dela ni do sada nije vršila, a nije realno da će se ponovo stvoriti okolnosti u kojima je moguće vršenje ratnih zločina.

"Naime, ovom kaznom sud reaguje na učinjeni zločin učinioca i zbog toga je okrivljenoj i odmerio zasluženu kaznu. Ovakva kazna predstavlja jasan stav države i društva da je pravično kazniti učinioca ratnih zločina jer je osećaj pravednosti ključni element pravnog poretka jedne države", zaključio je Apelacioni sud.