Napredak, ali ne i potpuna saradnja

Posle posete glavnog tužioca Beogradu, kada su mu predstavljeni operativni planovi za lociranje i hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića, u njegovom izveštaju se konstatuje da je to i dalje ključno pitanje za ocenu uspešnosti saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. 

U Bramercovom izveštaju, u koji je novosadski "Dnevnik" imao uvid, se ipak ne navodi da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim sudom, bez čega članice Evropske unije ne mogu da donesu odluku o nastavku procesa integracije naše zemlje u Uniju.

Tužilac Bramerc je u izveštaju, najpozitivnijem otkako tužioci Tribunala podnose izveštaje UN, napisao da su mu tokom njegove poslednje posete Beogradu, 17. i 18. novembra ove godine, predstavljeni operacioni planovi za lociranje i hapšenje preostala dva haška begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

"Dnevnik" piše da je Bramerc, kao najkritičniji deo saradnje Beograda sa Hagom, naveo hapšenje dvojice begunaca, ali da su agencije zadužene za njihovo gonjenje pojačale aktivnosti i da je popravljena saradnja između obaveštajnih službi, koja je u prošlosti bila problematična.

"Ipak, rad postojećih vlasti je iskomplikovan zbog potrebe da se prevaziđu nedostaci prethodnog vođstva BIA, posebno u oblasti analitike i reagovanja po dobijenim informacijama", naveo je Bramerc u izveštaju koji će predstaviti u UN sredinom decembra.

Prekretnica u saradnji

Bramerc je u izveštaju odao priznanje Srbiji za hapšenje Radovana Karadžića i Stojana Župljanina, ocenivši da su ta dva hapšenja "prekretnica u saradnji Srbije sa Tužilaštvom" .

"Hapšenja su obavile srpske vlasti i ona su rezultat povećane efikasnosti vođstva i koordinacije između izvršnih i pravosudnih organa vlasti, i službi bezbednosti", rekao je Bramerc.

Tužilac je ocenio i da je napredovala i saradnja Beograda sa Hagom po pitanju pristupa arhivima i dostupnosti dokumentima, ali da problemi postoje posebno u pristupu ključnim vojnim dokumentima u postupku protiv Momčila Perišića.

Bramerc je najavio da bi prvostepene presude u slučaju Milana Milutinovića mogle biti izrečene u prvom delu 2009. godine, a Anti Gotovini i Vojislavu Šešelju u drugoj polovini.

Negativni deo izveštaja odnosi se na zaštitu svedoka jer, kako prenosi "Dnevnik", Bramerc je konstatovao da je svedocima u pojedinim slučajevima prećeno i da su oni odustali od svedočenja na dobrovoljnoj bazi.