O Ganićevoj odgovornosti

Ratni ministar unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine Alija Delimustafić rekao je u iskazu pred Vojnim sudom u Beogradu, da su Ejup Ganić i Hasan Efendić rukovodili masakrom nad pripadnicima Jugoslovenske narodne armije u Dobrovoljačkoj ulici, maja 1992. godine u Sarajevu, piše banjalučki "Glas Srpski".

List navodi da je Delimustafić u izjavi datoj 29. januara 2002. godine naveo da je Ganić, tada ratni član Predsedništva BiH, 3. maja imenovao Odbor za razmenu predsednika države (Alije Izetbegovića) i komandanta Druge vojne oblasti JNA.

"Ganić je bio u ulozi vrhovnog komandanta vojske, kao predsednik Predsedništva, dok su Efendić (tada komandant Teritorijalne odbrane, TO, BiH), Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, Zaim Backović zvani "Zagi", Jovan Divjak, Fikret Muslimović i Kerim Lončarević bili njegovi pomoćnici. Štab je stalno dežurao u Predsedništvu", naveo je Delimustafić.

"Sve vreme, u predsedništvu je, zajedno sa Ganićem bio sin Alije Izetbegovića, Bakir Izetbegović", rekao je Delimustafić u izjavi datoj pre osam godina vojnom istražnom sudiji u Beogradu, u okviru istrage u predmetu koji je zaveden pod brojem KI 651/93.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je predmet "Dobrovoljačka" preuzelo od Vojnog suda u Beogradu.

Prekršen sporazum i zločin

Zločin u Dobrovoljačkoj ulici je usledio pošto je u komandi JNA u Lukavici zadržan muslimanski lider i predsedavajući Predsednišstva BiH Izetbegović.

U trostranom sporazumu između JNA, mirovne misije Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) i rukovodstva u Sarajevu, tačnije Ganića, dogovoreno je da se na bezbedan način evakuiše Druga vojna oblast, a da Izetbegović i njegova pratnja, u kojoj su bili njegova kćerka Sabina i sadašnji lider Socijaldemokratske partije (SDP) u BiH Zlatko Lagumdžija, budu oslobođeni.

Međutim, Ganić i Efendić odlučili su da bude propušteno samo vozilo u kojem se nalazi Izetbegović i komandant Druge vojne oblasti general JNA Milutin Kukanjac, a da ostatak kolone u povlačenju bude presečen i napadnut. To je učinjeno, iako je i Izetbegović dao drugačije obećanje, navodi "Glas Srpski".

"Direktnu naredbu je dao Ganić i komandant Štaba odbrane TO. Sve je bilo pod njihovom komandom. Ta komanda za napad je snimljena, ona postoji kao i mnogi drugi dokazi. Kada se vodio taj razgovor, Ganić je rekao generalu Milanu Aksentijeviću, koji je bio posrednik između nas u komandi i Ganića, da smo mi zarobljenici i da nemamo šta da tražimo, nego samo da prihvatimo uslove koje je on postavio", naveo je ranije "Glasu Srpske" ključni svedok zločina i pripadnik kolone koja je napadnuta u Dobrovoljačkoj, general JNA u penziji Dušan Kovačević.

Prema njegovim rečima, postoje i snimci gde on to javno kaže. "Ganić je naredio svojim potčinjenima da se Dobrovoljačka blokira i da nas sve pobiju. Rekao je: 'Zapaliti i pobiti, niko neće proći pre dolaska UN'", tvrdi Kovačević.

Mekenzi: Najstrašniji dan u mom životu

Glavnokomandujući UNPROFOR-a, general Luis Mekenzi u svojoj knjizi "Mirovnjak: Put do Sarajeva", podseća banjalučki list, zapisao je da je, kada je u oklopnom vozilu dovezao Izetbegovića i njegovu pratnju u komandu na Bistriku, tamo zatekao Kukanjca da pije kafu sa zamenikom ministra policije BiH Jusufom Pušinom.

Kanadskom generalu Mekenziju je objašnjeno da Pušina želi da bude u Izetbegovićevoj pratnji od Bistrika do zgrade Predsedništva.

"Radio-vezom pozvali su me iz mog štaba i saopštili da im je Ganić rekao da je dogovor pao u vodu. 'Do vraga, o čemu to govorite', povikao sam u mikrofon... Otišao sam do predsednika Izetbegovića i pitao ga: 'Kome da verujem, vama ili Ganiću?' 'Generale Mekenzi, imate moju reč i reč našeg vojnog komandanta', odgovorio mi je. Radio-vezom saopštio sam štabu: 'Polazimo. Recite to Ganiću'", naveo je Mekenzi.

Prema Mekenzijevim rečima, "Ganićeva naredba koju je saopštio komandantima TO Efendiću i Muslimoviću, a oni preneli jedinicama na terenu, glasila je: 'Pustite da prođu bela UN vozila, a onda napadnite.'"

General je naveo da je napad počeo odmah čim su dogovoreno mesto prošla vozila UN, u kojima su se nalazili Mekenzi, Izetbegović, Kukanjac i Izetbegovićeva pratnja.

Mekenziju su javili da je začelje kolone napadnuto. "Posle nekoliko minuta, vođe TO vratile su se u svoje jedinice duž našeg konvoja. Ali šteta je već bila učinjena. Oko 200 vojnika JNA je nestalo. Kasnije sam otkrio da su ih vojnici TO zarobili i odveli sa sobom. Sve oružje i svu opremu su zaplenili, šest oficira JNA su hladnokrvno pobili. Deset vojnika UN sprečilo je masovno prolivanje krvi, što je bila slaba uteha... Ovo je bio najstrašniji dan mog života," zapisao je Mekenzi.

Ubijena 42 vojnika

Prema podacima tima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske za istraživanje i dokumentovanje ratnih zločina, u napadu na kolonu vojnika JNA, ubijena su 42, a ranjena 73 vojnika i oficira JNA.

Zarobljeno je 215 pripadnika JNA koji su bili izloženi psihičkom i fizičkom zlostavljanju.

Prema izjavama svedoka, u napadu na kolonu učestvovali su pripadnici TO i tzv. "Zelenih beretki" i "Patriotske lige", kao i više samostalnih naoružanih grupa.

Srbija je raspisala poternicu za 19 državljana BiH osumnjičenih za ovaj zločin. Među tim licima su Ganić, član ratnog predsedništva BiH Stjepan Kljujić, Hajrulahović, Backović, Divjak i Efendić.