Kovač: Vođstvo RS nije planiralo ubistva u Srebrenici

Tokom unakrsnog ispitivanja, Kovač je odgovornost za taj zločin pripisao stranim obaveštajnim službama, paravojskama i plaćenicima, ali je potvrdio da su bili umešani i bezbednosni oficiri Vojske RS, koje je Tribunal već osudio zbog genocida u Srebrenici.

U izveštaju, koji je odbrana uvela u dokaze, general Kovač je ocenio da je masakr u Srebrenici u julu 1995. predstavljao medijsku "zavesu" iza koje se prikrivalo etničko čišćenje i "genocid" nad Srbima iz Kninske krajine i zapadne Bosne, tokom operacije Oluja u avgustu 1995.

Na insistiranje tužioca Pitera Makloskog da kaže ko je isplanirao zločin u Srebrenici, ako nisu srpski lideri, Kovač nije konkretno odgovorio.

Sugerisao je da je iza tog zločina "verovatno" stajao "deo obaveštajnih službi dela međunarodne zajednice" preko "uticaja" na muslimanske i srpske lidere koji su donosili "neracionalne odluke", kakva je bila odluka Srba da uđu u Srebrenicu.

Tadašnji komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (73) optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimanima, koje su snage pod njegovom komandom streljale u danima pošto su, 11. jula 1995, zauzele tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.

Kovač je ocenio da general Mladić ne snosi komandnu odgovornost za ovaj zločin, koji je se "dogodio po planu nekog drugog", a počinili su ga "plaćenici" i "paravojne formacije iz Podrinja", "verovatno u koordinaciji sa nekim bezbednosnim oficirima i spoljnim faktorom".

Pod "plaćenike" podveo je pripadnike "Škorpiona", koji su u julu 1995. u okolini Trnova ubili šestoricu muškaraca i dečaka iz Srebrenice i to snimili.

"Napravljen je snimak od profesionalnih ubica s namerom da posle taj snimak prodaju i naškode borbi naroda", rekao je Kovač.

Na pitanje ko su umešani srpski "bezbednosni oficiri", Kovač je odgovorio da je "koordinacija išla preko organa bezbednosti od Drinskog korpusa do Zvorničke brigade RS". Na sugestiju tužioca, dodao je i bezbednosnog oficira Glavnog štaba VRS.

Svedok je potvrdio da su ti oficiri pukovnici Ljubiša Beara, Vujadin Popović i poručnik Drago Nikolić, koji su "bili uključeni u ceo posao prebacivanje zatvornika" iz Srebrenice u okolinu Zvornika, gde su, po optužnici, bili streljani.

Bearu i Popovića Tribunal je pravosnažno osudio na doživotnu zatvorsku kaznu, proglasivši ih krivim za genocid u Srebrenici. Nikolić je bio osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja genocida, ali je ove godine umro.

"Oni su bili odgovorni za postupanje prema zarobljenicima", naznačio je Kovač, tvrdeći da su Beara i Popović doneli odluku o transportu zarobljenika u Zvornik, koju je nazvao "nerazumnom u svakom smislu".

Na pitanje tužioca Makloskog da li je tvrdi da je Beara, kao glavni bezbednosni oficir GŠ VRS, delovao sam, bez naređenja generala Mladića, vojni veštak je kazao: "Da, mislim da je tako, jer su to pitanja smeštaja zarobljenika i, na žalost, urađena naopako".

Upitan od sudija da li je general Mladić zbog toga pokrenuo disciplinski postupak protiv Beare, svedok je odgovorio odrečno.

Ocenjujući da je "najmanje je ovaj zločin, na kraju rata, trebao političkom i vojnom rukovodstvu Srba", Kovač je tvrdio da su u planiranje pada enklave i premeštanja stanovništva bili umešani predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović i tadašnji američki predsednik Bil Klinton.

"Ne u planiranje zločina, nego u planiranje napuštanja Srebrenice", precizirao je vojni veštak odbrane.

Upitan od sudija ko je, onda, planirao zločin u Srebrenici, Kovač je odgovorio: "Na tom najvišem nivou, niko nije planirao zločin, ni u RS, ni u Federaciji BiH".

Kovač je tvrdio i da je greška i propust bila "optužujuća rečenica" iz Direktive 7 vrhovnog komandanta Radovana Karadžića da život u Srebrenici VRS mora učiniti nemogućim i "bez nade u opstanak" za civilno stanovništvo.

Tu grešku, general Mladić je, po vojnom veštaku, ispravio u sopstvenoj naknadnoj direktivi trupama u kojoj je izostavio tu "optužujuću rečenicu".

Zastupnik optužbe, međutim, predočio je u sudnici niz dokumenata nižih komandi VRS, posle susreta sa generalom Mladićem, u kojim se kao zadatak pominje stvaranje nemogućih uslova za opstanak civila u Srebrenici.

Haški proces generalu Mladiću biće nastavljen u ponedeljak, 30. novembra.

Optužnica Mladića tereti i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje međunarodnih talaca, 1992-95.