Visok rast cena pod kontrolom države

Rast cena koje su pod kontrolom države u januaru je bio 5,8 odsto, što je približno 50 odsto predviđenog rasta tih cena za 2009. godinu, upozorio je direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja Narodne banke Srbije Branko Hinić.

Hinić je na predstavljanju izveštaja NBS o inflaciji naglasio da je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da rast regulisanih cena u ovoj godini bude najviše 13 odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto.

Povećanje potrošačkih cena u januaru je iznosilo 2,2 odsto što je, prema Hinićevim rečima, na godišnjem nivou 10,1 odsto, iako je za 2009. godinu rast tih cena predviđen najviše do 6,5 odsto.

Procena NBS je, kako je rekao Hinić, da će maksimalni rast bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini biti dva odsto, i to samo pod uslovom da se fiskalna politika prilagođava posledicama ekonomske krize.

To, kako je objasnio, znači da Vlada treba više sredstava da ulaže u infrastrukturu i smanji budžetske rashode koji podstiču rast inflacije.

"Realnija su očekivanja da će centralna banka u narednom periodu povećavati referentnu kamatnu stopu, koja sada iznosi 16,5 odsto", rekao je Hinić i dodao da do smanjenja te stope može doći samo ako fiskalna politika bude restriktivnija i ne odstupi se od plana rasta
regulisanih cena.

Srbiji neophodna maksimalna podrška MMF-a

Ekonomista Stojan Stamenković smatra da je Srbiji neophodan ozbiljan stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom sa maksimalnom mogućom kreditnom podrškom.

Stamenković je istakao da je neophodan rebalans budžeta, smanjenje budžetske potrošnje i prilagođavanje budžeta prihodima.

"To će i MMF, ako idemo u aranžman s njima, da postavi kao uslov", ocenio je Stamenković, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Srbije Mirka Cvetkovića.

Budžetski prihodi u januaru ove godine su realno za oko 20 odsto manji nego u januaru 2008. godine, a budžetski deficit, navodi Stamenković, "ima dobre izglede" da bude duplo veći od deficita predviđenog usvojenim budžetom za 2009. godinu.

Član Ekonomskog saveta je ukazao da je potrebno i smanjenje lokalnih budžeta, kojima se otvaraju novi troškovi i najavljuju jednokratne pomoći, jer nije momenat za to.

"Ako država ne bude vodila fiskalnu politiku kakvu bi morala da vodi, i ako ne može da izmeni dogovore sa sindikatima i penzionerima, to će se odraziti na veću inflaciju i realno slabljenje dinara", rekao je Stamenković.

Srbija ne sme da ugrozi devizne rezerve

Saradnik Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević procenjuje da će rast inflacije u februaru biti četiri odsto i ukazuje da je nereformisan javni sektor jedan od uzroka velike potrošnje u Srbiji i inflatornih pritisaka.

Kovačević je preporučio NBS da vodi računa o tome da ne ugrozi devizne rezerve zemlje sprečavajući rast deviznog kursa.

Za čuvanje deviznih rezervi založio se i profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić koji je rekao da bi povećanje referentne kamatne stope doprinelo povlačenju devizne likvidnosti i smanjenju potražnje za devizama.

"Srbija ne sme doći u situaciju da nema devize za redovno servisiranje spoljneg duga", istakao je Đukić.