Protokol za prugu Beograd - Zagreb na agendi 9. marta

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je za Tanjug da će delegacija Hrvatske, na čelu sa hrvatskim ministrom mora, prometa i infrastrukture Olegom Butkovićem, doći u Beograd 9. marta.

Predsednici Srbije i Hrvatske Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović su u februaru u Zagrebu razgovarali o rekonstrukciji te pruge, nakon čega su resorna ministarstva dogovorila potpisivanje protokola.

"Tokom posete 9. marta razgovaraćemo i potpisati protokol o rekonstrukciji pruge, koji predviđa da Srbija i Hrvatska zajedno konkurišu kod EU fondova za izradu projektno tehničke dokumentacije", navela je Mihajlović.

Prema njenim rečima, velika delegacija Hrvatske će zajedno sa našom delegacijom razgovarati i o projektima zemalja Zapadnog Balkana, bilateralnim odnosima Srbije i Hrvatske u želeničkom, putnom i vazdušnom saobraćaju.

"Očekujem dobar sastanak i da će nakon toga naši saradnici nastaviti dalji rad", dodala je Mihajlovićeva.

Početak radova 2019. 

U tom ministarstvu kažu da je infrastrukturno povezivanje najbolji način da se ceo region brže razvija i da se prevaziđu problemi iz prošlosti.

Takođe, planirano je da se ove godine radi na pripremi projektno-tehničke dokumentacije, a radovi bi mogli da krenu tek 2019. godine.

Vozom se od Beograda do Zagreba sada putuje oko sedam sati.

Deo pruge kroz Srbiju je dug 116 kilometara i prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su dostavljeni Tanjugu, planirana je rekonstrukcija oba koloseka na celoj deonici Golubinci - Šid, odsnosno do granice sa Hrvatskom, kao i modernizacija dela od Rume do Šida.

Za rekonstrukciju pruge na teritoriji Srbije biće potrebno oko 250 miliona evra, na teritoriji Hrvatske nešto više.

U Infrastrukturi železnice Srbije ranije je rečeno da je pruga Beograd - Zagreb kroz Srbiju dvokolosečna, elektrificirana i projektovana za brzine od 120 kilometara na sat.

Levi kolosek iz pravca Beograda ka Šidu je u boljem stanju i brzina vozova od Batajnice do Šida je oko 100 kilometara na sat.

Sa druge strane, deonica od Beograda do Batajnice je u nešto lošijem stanju i na njoj se vozovi kreću brzinom između 40 i 80 kilometara na sat.

Takođe, desni kolosek iz pravca Beograda ka Šidu, na deonici od Rume do Šida, u lošijem je stanju i na deonici Ruma - Šid od 60 kilometara, brzina vozova je između 30 i 50 kilometara na sat.

Deonica Beograd - Stara Pazova u dužini od 34,5 kilometara biće modernizovana u okviru izgradnje pruge za velike brzine Beograd - Subotica - Budimpešta sredstvima kineskog kredita.

Na levom koloseku od Stare Pazove do Šida brzina vozova je sada 100 kilometara na sat i potrebne su manje rekonstrukcije da bi se podigla na 120 kilometara na sat.

Na desnom koloseku, između Rume i Šida, neophodno je rekonstruisati
celokupan gornji stroj pruge.

To podrazumeva zamenu šina, pragova, kolosečnog pribora i rešetke, tucanika i skretnica.

Takođe, neophodne su i manje rekonstrukcije na deonici Stara Pazova - Ruma.
Celokupna rekonstrukcija tih deonica treba da omogući da brzina vozova i na desnom koloseku bude 120 kilometara na sat.

U Infrastrukturi železnice Srbije podsećaju da je pruga Ruma - Golubinci od 17,9 kilometara, na međunarodnoj železničkoj magistrali Beograd - Šid - Zagreb, rekonstruisana i modernizovana sredstvima ruskog kredita 2015. godine.

Vrednost radova je iznosila 12,9 miliona dolara, a nakon rekonstrukcije pruga je osposobljena za brzine od 120 kilometara sat.

Predsednik Vučić je tokom posete Hrvatskoj rekao da bi ta pruga revitalizacijom konačno mogla postati najbolja saobraćajnica u regionu i to ne samo za putnički saobraćaj.

"Time neće dobiti samo Srbija, već i Hrvatska, jer ako nema revitalizacije pruge, železnički saobarćaj bi se završavao u Zagrebu, a ovako bi imali najdirektniju vezu sa celom jugoistočnom Evropom", rekao je Vučić u Zagrebu.