Dogovor MMF-a i Vlade o povećanju plata i penzija u 2018.

"Zajedno sa većim prihodima za plate i penzije, planirani fiskalni deficit je 0,7 odsto BDP-a, što je nivo koji ne ugrožava fiskalnu stabilnost i dalje smanjenje javnog duga", rekao je Džejms Ruf, navodi se u saopštenju MMF-a.

Kako je navedeno, imajući u vidu dobre ostvarene rezultate, Vlada planira da deo novca iz većeg fiskalnog prostora i u ovoj godini iskoristi za isplatu bonusa penzionerima, kao i za bonuse određenim kategorijama zaposlenih. 

Ruf je istakao da MMF za ovu godinu prognozira rast bruto domaćeg proizvoda Srbije za dva odsto, a za 2018. za 3,5 odsto.

Govoreći o osmoj reviziji, rekao je da je postignut dogovor o politikama koje su potrebne kako bi uspešno zaključili reviziju.

"Svi što je dogovoreno da se uradi do kraja septembra je urađeno, a strukturne reforme su nastavljene, mada u nekim slučajevima ima kašnjenja", rekao je Ruf i dodao da će pozitivan izveštaj biti poslat na odobrenje Bordu direktora MMF-a, koji zasedaju, kako se očekuje, u decembru.

Ruf je naglasio da je prioritet za 2018. da se očuvaju teško ostvareni dobri fiskalni rezultati, pa je potrebno nastaviti podršku inicijativama za podsticanje privrednog rasta, kao što su povećanje javnih investicija i smanjenje poreskih opterećenja za radnike sa niskim prihodima. 

Nastavljaju se snažne ekonomske performanse Srbije

Džejms Ruf je ocenio, na kraju razgovora o osmoj reviziji stendbaj aranžmana iz predostrožnosti koji je Srbrija zaključila sa tom organizacijom, da se nastavljaju snažne ekonomske performanse Srbije.  

Ruf je rekao da se to dešava iako su u prvom kvartalu bile privremeno usporene zbog suše i prekida u snabdevanju električnom energijom. 

"Aktivnosti su ostale snažne, podržane jakim rastom izvoza, jačanjem potrošnje i investicija", rekao je Ruf na konferenciji za novinare.

Ruf je dodao da su uslovi na tržištu rada bolji, a privatni sektor otvara nova radna mesta, dok su predstavnici delegacije pohvalili i pad stope nezaposlenosti.

MMF je za ovu godinu prognozirao realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije za 2017. godinu na dva odsto, a za 2018. na 3,5 odsto.

Istakao je da je osnovna ekonomska aktivnost snažna i podržana intenzivnim izvozom.

Ruf je ukazao da je usporavanje prouzrokovano proizvodnim faktorima, a ne zbog slabe potražnje ili fiskalne kontrakcije.

Rekao je da MMF uočava poboljšanje i na tržištu rada, otvaranje velikog broja radnih mesta u privatnom sektoru.

S obzirom na nisku inflaciju, kako je preneo, MMF smatra monetarnu politiku Narodne banke ispravnom, a u tekućoj godini vidi dobre fiskalne rezultate, dodajući da je fiskalni balans blizu pozitivne nule, što je znatno bolje od projektovanog budžetskog deficita.

Ruf je podvukao da za naredni budžet smatra da je prioritet očuvanje fiskalnih dostignuća.

Prema njegovim rečima, neophodno je nastaviti sa reformama državnih preduzeća, jer se još uvek kasni u iznalaženju solucija za problematična preduzeća, kao što su MSK, Azorata, RTB, Petrohemija, Resavica.

Biće potrebno nastaviti sa reformama javne uprave da bi se poboljšao kvalitet javnih usluga i smanjili rizici. Veoma je važno usvajanje zakonodavstva koje se tiče plata u javnom sektoru u decembru", poručio je Ruf.

Dodao je da je neophodno akcenat staviti na jačanje poslovnog okruženja, podsticanje rasta u kojem vodeću ulogu ima privatni sektor i rast nezaposlenosti.

Pohvalio je dalji napredak Srbije na Duing biznis listi i ukazao da još ima prostora za poboljšanje vezano za konkurentnost i smanjenje prepreka za biznis.

S tim u vezi je napomenuo modernizaciju Poreske uprave i racionalizaciju taksa.

Rekao je da se raduje unapred daljoj saradnji u postizanju ciljeva daljeg rasta i približavanja plata proseku zemalja Zapada.

Misija će zaključke te revizije, kako je najavio, poslati Bordu direktora MMF-a na odobrenje, a ukoliko Bord da pozitivnu ocenu, to će Srbiji osloboditi dodatnih 119,4 miliona evra, što je ukupno do sada 1,05 milijardi evra, od ukupno 1,2 milijarde. 

MMF podseća da su se srpske vlasti opredelile da ne povlače taj novac.

Vujović: Na svaku milijardu sada štedimo do 60 miliona evra

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da je tokom aranžmana sa MMF-om u prethodne tri godine ostvarena ukupna fiskalna konsolidacija i da je jedan od vrlo opipljivih rezultata to što sada na svakih milijardu evra duga štedimo 50 do 60 miliona evra, jer plaćamo niže kamate.

Vujović je na konferenciji za novinare povodom osme, završne revizije trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-a rekao da Srbija beleži stalni pad udela kamate.

"Ne samo udela duga u BDP-u sa oko 75 odsto na 65 odsto, nego nam pada i trošak tog duga. Permanentno pada deo u budžetu koji se odnosi na plaćanje kamata zato što su kamatne marže koje plaćamo na svetskim finansijskim tržištima značajno smanjene sa preko 5,5 odsto, pre svega četiri ili pet godina, na 1,3 odsto koje plaćamo danas. To je vrlo opipljiv rezultat ovih reformi", naglasio je Vujović.

Kako je rekao, na svakih milijardu evra duga mi sada štedimo 50 do 60 miliona evra, zato što plaćamo niže kamate.

"To je vrlo opipljiv rezultat onoga što sada radimo. Takođe, treba da obezbedimo održivost ovih reformi, završimo strukturne reforme i da završimo reforme koje će obezbediti dugoročno stabilan rast javnih prihoda i efikasno korišćenje javnih rashoda", dodao je Vujović.

Tabaković: Interesovanje za ulaganja u Srbiju ojačalo dinar

Povećano interesovanje za ulaganja u Srbiju je razlog zbog kog je dinar ojačao, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. 

"Od aprila imamo kontinuirani pritisak na jačanje dinara koji se ogleda kroz priliv stranih direktnih investicija i priliv portfolio investicija. Milijardu i sto devedeset miliona evra smo kupili do današnjeg dana. U plusu smo neto preko 845 miliona evra", rekla je Tabakovićeva.

Ona je istakla da je država imala veću ponudu evra nego što je bila tražnja i u poslednjoj nedelji štednje, kaže, zabeležena je neuobičajena tendencija da se podiže štednja i kupuju dinari.

"To je zato što su ljudi shvatili da je isplativije ulagati i štedeti u dinarima", napominje ona.

U prva tri kvartala priliv po osnovu doznaka je iznosio dve milijarde evra, što je u poslednje tri godine uobičajena pojava, rekla je Tabakovićeva i dodala da je razlog jačanja dinara povećano interesovanje za ulaganje u Srbiju, ali i u dinar.

"Za nas je pohvalna sama činjenica da smo već dva puta snižavali kamatnu stopu po 0,25 procenata", navela je guvernerka i objasnila da odluke o referentnoj kamatnoj stopi NBS donosi na osnovu procene svega onoga što se dešava u svetu, od geopolitičkih tenzija do monetarnih politika vodećih centralnih banaka.