Počeo Svetski naftni kongres u Istanbulu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe učestvuje na najvećem svetskom energetskom forumu, gde će se obratio prisutnima.

Vučić je rekao da Srbija očekuje da će druga linija gasovoda "Turski tok" proći kroz našu zemlju i Zapadni Balkan.

Srbija očekuje da će druga linija gasovoda "Turski tok" proći kroz našu zemlju i Zapadni Balkan, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na kongresu u Istanbulu.

"Uzimajući u obzir činjenicu da se trenutno gradi 'Turski tok', Srbija očekuje sporazum da jedan krak krene preko teritorije Srbije i teritorije zemalja Zapadnog Balkana. Ova opcija je, naravno, u interesu Srbije i drugih zemalja regiona", rekao je Vučić. 

Vučić, se potom sastao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Predsednik je ranije najavio da će gasovod "Turski tok" biti ključna tema njegovih razgovora tokom posete Turskoj.

Vučić se ranije danas sastao sa predstavnicima kompanije "Taj grupa", koji su zainteresovani za ulaganje u Srbiji.

Na ovom, najvećem svetskom energetskom forumu, učestvuje niz svetskih zvaničnika, oko 50 ministara, šefova vodećih svetskih naftnih kompanija i više od 6. 000 učesnika ukupno.

Turski tok biće ključni projekat da se osigura snabdevanje Turske gasom i da se diversifikuju rute gasa ka Evropi, rekao je turski ministar energetike Berat Albajrak, na svečanom otvaranju Svetskog naftnog kongresa.

Ovaj projekat predviđa izgradnju gasovoda preko Crnog mora do evropskog dela Turske i dalje ka granici sa Grčkom.

Međuvladin sporazum o Turskom toku Rusija i Turska su potpisale 10. oktobra 2016. godine.

Prvi deo predviđen je za snabdevanje turskog tržišta gasom, a drugi za južnu i jugoistočnu Evropu.

Svaki ogranak imaće kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Ukupni troškovi projekta procenjeni su na oko 11,4 milijardi evra.

Erdogan: Turska povezuje proizvođače i potrošače energenata

Predsednik Turske poručio je učesnicima skupa da Turska želi da, što je pre moguće, počne sa izgradnjom planirane druge nuklearne centrale u gradu Sinop na obali Crnog mora i da je već počela radove na planiranoj trećoj nuklearnoj centrali.

Erdogan je, na 22. Međunarodnom naftnom kongresu u Istanbulu, rekao da je zvanična Ankara spremna i da razmotri nove projekte, uključujući gasne projekte u istočnom Mediteranu i u Iraku, prenosi agencija Rojters.

Turska je, prema njegovim rečima, prirodni most između proizvođača i potrošača energenata zbog svoje geopolitičke pozicije.

"Veoma nam je stalo do bezbednosti, sigurnosti i mira u našem regionu koji je veoma bogat i naftom i gasom. Stoga želimo da se napetosti u regionu Zaliva smanjene što je pre moguće. Haos koji uzrokuju terorističke organizacije u energetskom zaleđu zahteva saradnju među državama. Bezbednost energetskih resursa zavisi od elimisanja terorističkih organizacija", rekao je Erdogan. 

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak, koji takođe učestvuje na naftnom kongresu, izjavio je ranije danas da će pre kraja 2017. godine zvanična Ankara izdati i sve dozvole za izgradnju nuklearne centrale Akuju, prve nuklearne elektrane u Turskoj, čija će izgradnja, prema rečima Novaka, početi u 2018. godini.

"Verujem da bismo 2018. godine mogli početi izgradnju", poručio je ruski ministar energetike posle bilateralnog sastanka sa turskim kolegom Beratom Albajrakom.

Otvarajući skup, predsednik Svetskog naftnog kongresa Jožef Laslo Tot rekao je da izazovi u naftnoj industriji rastu, jer je svetska populacija sve veća, a ekonomski razvoj je doveo veliki broj potrošača na tržište", prenosi turski list Hurijet.

Nafta i prirodni gas će, kako je ocenio, ostati vodeći energetski resursi u svetu u decenijama pred nama.

"Bezbedno i ekološko zadovoljavanje buduće tražnje za energentima zahtevaće velike investicije, tehnologije i superiorne etičke poslovne prakse", istakao je Tot.

Tot je, takođe, napomenuo da energetski koridori igraju važnu ulogu u obezbeđivanju sigurnog i ekonomski održivog pristupa tržištima iz regiona koja su bogata naftom i gasom, a naročito tržištima centralne Azije i Bliskog istoka, zbog čega "turska vlada preduzima napore da stvori nove koridore".

Turski ministar energetike rekao je da je Turska ključna i bezbedna luka za energetske investicije, i takođe pozdravio rastuću popularnost obnovljivih izvora energije.

"Osigurali smo bezbednost isporuka obezbeđivanjem održivih tržišnih uslova i sada počinjemo da se fokusiramo na eksploataciju nafte i gasa u Sredozemnom moru i u regionu Crnog mora", dodao je Albajrak.

Prema njegovim rečima, godišnja potrošnja Turske iznosi oko 50 milijardi kubnih metara gasa.

"Pre 15 godina smo bili u mogućnosti da obezbedimo gas za samo pet pokrajina, ali danas sve pokrajine u Turskoj, odnosno 81 pokrajina, dobija gas", izjavio je Albajrak.

Predsednik Vlade Bugarske Bojko Borisov istakao je da je njegova zemlja važan faktor zbog mogućnosti da transportuje gas.

"Radimo na interkonektoru između Turske, Grčke i Srbije i na izgradnji evropskog distributivnog centra, što je važno za transport gasa, kako za region, tako i za Evropu", poručio je Borisov.

Rama: Regionalna saradnja nužna za energetsku stabilnost

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je kako je ta zemlja "energetski most koji spaja" Bliski istok, Rusiju i Kaspijski region sa Evropom i da je mesto kroz koje prolaze najvažniji svetski gasovodi.

Rama je, u obraćanju učesnicima 22. Svetskog naftnog kongresa u Istanbulu, najavio da će od 2020. godine energenti iz Kaspijskog mora preko Albanije ići ka Evropi, prenosi turska agencija Anadolija.

Prema njegovim rečima, Albanija želi da se integriše u regionalno energetsko tržište Zapadnog Balkana i Evrope, kao i da energetska stabilnost sama po sebi nameće regionalnu saradnju.

Prema Raminim rečima, energetsko tržište u Albaniji je u proteklih nekoliko godina napravilo velike iskorake.

"Potražnja za energijom u svetu je svakim danom sve veća. Treba da zajedno tražimo pouzdane i različite načine zadovoljenja te potrebe. Održali smo važne sastanke i sa privatnim sektorom sa kojim je saradnja važna. Energetika je jedan od strateških sektora za Albaniju", naglasio je Rama.