Vulin: Značajno smanjen rad na crno

"Kada smo preuzeli odgovornost za borbu protiv nezaposlenosti i borbu protiv sive ekonomije u ovoj zemlji je stopa nezaposlenosti bila 23,1 odsto, a danas je 13 odsto", rekao je Vulin na potpisivanju Sporazuma o poslovnoj saradnji Nacionalne službe za zapošljavanje i Inspektorata za rad, dodajući da se procenat zaposlenosti na osnovu rešenja inspekcije povećava.

Sporazum su potpisali direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović i direktor Inspektorata za rad Bojan Jocić.

Zbog kratkoročne koristi, neretko radnici i sami biraju rad na crno. U nameri da zaštiti i sebe i njih od dugoročnih posledica, država nastoji da u toj borbi integriše rad svih službi. 

Vulin je istakao da Sporazum pomaže da se međusobno povežu sve institucije države i sve institucije Ministarstva rada, kako bi vodili evidenciju ko radi na crno i ko zbog svog rada na crno ne može da koristi određena prava.

Ministar je istakao da nije borba za radnike kada se pravimo da ne znamo da neko radi na crno i kada se na taj način zloupotrebljava pozicija.

"Ako to dopustimo onda ukidamo ekonomiju. Moramo da se borimo za striktno poštovanje zakona i apelujem na radnike i sindikate da nas obaveste, ako negde nismo stigli, da neko radi na crno", rekao je Vulin.

Istakao je i da je u poljoprivredi najveći procenat onih koji rade na crno.

"Tu su i građevinska industrija, proizvodnja kože, obeće, ugostiteljstvo, ali na prvom mestu je poljoprivreda i upravo zbog toga hoćemo da do kraja godine, a siguran sam da ćemo uspeti u tome, donesemo zakon o sezonskom radu", rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, tim zakonom će biti omogućeno poslodavcima da skoro bez birokratskih procedura mogu da prijave sezonskog radnika, a da on bude osiguran, zaštićen i dobije sve ono što mu po zakonu pripada.

Martinović je naveo da u ovom trenutku novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti ostvaruje 40.000 lica, a da se mesečno izdvaja oko milijardu dinara za ta prava nezaposlenih lica.

Međutim, on kaže da se smatra da veliki broj tih radi u sivoj zoni.

"Pokušavamo da u saradnji sa inspekcijom rada utvrdimo da oni koji se zateknu u radu bez formalnog ugovora, a koriste neko pravo od strane NSZ, to pravo izgube. Gubitkom statusa nezaposlenog lica mnogi gube i neke druge privilegije koji taj status donosi. Zbog toga je važno poslati poruku da se moraju koristiti samo ona prava koja su zakonom jasno utvrđena", istakao je Martinović.

Podsetio je da je u prošloj godini počela neformalna saradnja sa Inspekcijom za rad i da je sa evidencije NSZ izbrisano oko 140 osoba koje su zatečene na radu na crno.

Jocić je istakao da je prošle godine Inspekcija, u radu na crno, zatekla 19.470 osoba, a da je posle tih kontrola, u narednih tri dana, prijavljeno 17.470. Proverom njihovog statusa u Centralnom registru na svaka tri meseca, inspekcija zaključuje da je 70 odsato njih dugoročno zaposleno.

"I tu imamo povećanje u odnosu na 2015. godinu pogotovu u delu prijavljivanja lica posle kontrola inspekcije. Nažalost, imali smo kod nekih poslodavaca i slučajeve gde su ponovo zapošljavali čak ista lica na crno, znači prijave pa onda odjave pa ih drže na crno. Ono što ja mogu da poručim svim poslodavcima je da ćemo opet doći", rekao je Jocić.

Dodao je da je u 2017. godini zabeleženo povećanje za šest odsto u odnosu na prva dva meseca prethodne godine u tome koliko je zatečeno osoba u radu na crno, kao i da imaju povećanje prijavljivanja.

"Puno smo radili na tome da poboljšamo efikasnost rada Inspekcije rada i tvrdim da je ovo što nalazimo više lica u radu na crno plod poboljšane efikasnosti rada", zaključio je Jocić.

Kazna za takvo ponašanje, po sudskoj odluci je i do 2 miliona dinara. Od početka godine, broj otkrivenih radnika na crno veći je za 6šestodsto nego u istom peridu lane. To je posledica efikasnijeg rada inspekcije, kažu nadležni.

Cilj potpisivanja Sporazuma o poslovnoj saradnji NSZ i Inspektorata za rad je da se zajedničkim aktivnostima i razmenom informacija sistematski radi na još efikasnijem suzbijanju sive ekonomioje - jednog od najvećih problema koji utiče na razvoj srpske privrede.

Otkrivanje i sankcionisanje rada u sivoj zoni nije u nadležnosti samo jedne institucije, a primena integrisanog sistema analize rizika i jačanje kapaciteta inspekcijskih organa omogućiće delotvorniju borbu sa nelegalnim poslovanjem.

Ministar Vulin najavljuje do kraja godine Zakon o sezonskom radu koji će omogućiti suzbijanje sive ekonomije gde je najizraženija, a to je poljoprivreda.