Arapi i finansijski zemljotres

Arapski investitori su vrlo optimistično gledali na odluku lidera u SAD i Evropi da se ubrza pomoć vlada posustalom finansijskom sektoru.

Ključni arapski berzanski indeksi u Dubaiju i Saudijskoj Arabiji su od osam do deset odsto viši, dok su oni u Egiptu, Omanu i Abu Dabiju porasli za tri do pet odsto.

Posle nedelje ekonomskih nevolja, neki u arapskom svetu likovali su zbog ove krize, dok su drugi osećali teškoće i na svojim leđima. Veliki pad cena nafte na ispod 80 dolara po barelu naveo je saudijskog guvernera za finansije, Hamada Sauda Al Sajarija, da TV mreža Al Arabija izjavi da je "situacija u kraljevstvu pod kontrolom... I da će zalivske zemlje i dalje beležiti profit, čak i ako cena nafte padne na 45 dolara po barelu".

U susednom Dubaiju, gde unosni građevinski sektor preti da se sruši ako se kriza produži, vlasti insistiraju da je "sve kao i obično", dok otvaraju nove aerodromske terminale i odobravaju projekte za izgradnju nekoliko novih oblakodera.

Uprkos obnovljenom optimizmu, ima i onih koji gaje pesimizam - poput katarskog muftije, Jusufa al Karadavija koji je za TV mrežu Al Džazira izjavio da je "kapitalizam propao i da bi svet trebalo da pređe na islamski finansijski sistem".

Banke koje operišu po islamskom principu ne isplaćuju kamate na depozite, podseća Glas Amerike u analitičkom tekstu.

U Libanu nekoliko dogmatskih islamskih fundamentalista tvrde da će nedavni finansijski debakl "primorati Sjedinjene Države da se uskoro povuku iz Iraka i Avganistana".

Međutim, predsednik Libanskog udruženja industrijalaca, Fadi Abud, smatra da neće svi delovi arapskog sveta biti u istoj meri pogođeni tekućom krizom.

"Zemlje u kojima su banke bile više angažovane na američkim tržištima svakako će pretrpeti daleko više od zemalja poput Libana ili, na primer, Sirije, koje ne posluju sa zapadnim svetom. Zemlje Persijskog zaliva, koje su više povezane sa zapadnim tržištima, svakako više osećaju ovu krizu nego ostatak sveta", tvrdi Abud.

Bejrutski dnevnik "Dailu Star" beleži da su libanske banke primile priliv kapitala iz Evrope i SAD, dok mnogi arapski investitori smatraju da je bankarski sektor u toj zemlji bezbedniji nego na drugim mestima.

U Damasku, sirijski dnevnik "Tešrin", ljutito primećuje da su, posle zavođenja mnogih sankcija prema Siriji, SAD "najzad dobile ono što su zaslužile".

"Posle osam godina predvođenja sveta iz jedne katastrofe u drugu, Amerika sada ima sopstvenu katastrofu sa kojim mora da se nosi", zaključuje taj sirijski list.