FBI koristi srpski softver

Marko Čadež ističe da se Srbija na mapi informaciono komunikacione tehnologije (IKT) po izveštaju Svetskog ekonomskog foruma nalazi na 77. mestu od 143 države po korišćenju i obrazovanju radne snage, po dostupnosti IKT infrastrukture i sadržaja na još boljoj 42. poziciji, a po veštinama koje su potrebne za korišćenje novih tehnologija na 55. mestu.

Međutim, ono što kvari rejting, rekao je, jeste nedigitalizovana državna uprava, jer po stepenu korišćenja IKT u državnoj upravi Srbija zauzima tek 111. mesto, a po upotrebi u poslovanju još je na nižoj, 126.poziciji.

Čadež je, otvarajući skup posvećen svetskom izveštaju o razvoju 2016. digitalne dividene Svetske ekonomske banke, kazao da je nesporan značaj digitalne ekonomije i za građane, privredu i državu, jer otvara nova radna mesta zasnovana na visokoj tehnoligiji, znanju i razgranatoj infrastrukturi.

"Ona generiše nova radna mesta, što je važno za Srbiju koja boluje od nezaposlenosti", poručio je.

Čadež je istakao da je rešenje za popravljanje situacije u IKT oblasti razvoj e-uprave, čemu se srpska vlada ozbiljno posvetila.

Predsednik PKS-a je naveo da su srpske firme razvile rešenja, na primer, iz oblasti digitalne medicije, u građevinskoj industriji, koja se koriste širom sveta, a i da "svet igra naše igrice".

Isto tako podsetio je da je razvojni centar Majkrosofta u Srbiji, što je jedno od tri lokacije u svetu.

To su, prema njegovim rečima, sve dokazi sposobnosti IKT sektora u Srbiji.

Istakao je da PKS teži da ojača svoje kapacitete u ovoj oblasti i radi sa austrijskim partnerima koji su svoj servis elektronskih usluga usavršili.

Direktor Direkcije za eUpravu pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Dušan Stojanović kaže da je sedam srpskih stručnjaka radilo na izradi softvera za FBI koji prepoznaje otiske prstiju.

On je rekao da i Vlada Srbije radi na uvođenju digitalizacije i elektronskih servisa, i u tom smislu je okrenuta i prema građanima i privredi.

"Okrenuti smo i ka unutrašnjem uređenju države, što se vidi i kroz druge procese koji nisu samo vezani za elektronsku upravu", rekao je on i dodao da je važno baviti se digitalizacijom poslovnih procesa.

"Već sada možemo da digitalizujemo svaki proces koji postoji i ima smisla" rekao je Stojanović.  

Svetska banka će pomoći Srbiji da napreduje uz nove tehnologije

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen kaže da je ta institucija spremna da pomogne Srbiji kako bi u narednih četiri do pet godina imala više koristi od primene novih tehnologija, ali i da bi zemlja sa ekonomije koju pokreće državni sektor prešla na onu koju pokreće privatni sektor.

Toni Verheijen je na prezentaciji studije Svetske banke pod nazivom "Svetski izveštaj o razvoju 2016: Digitalne dividende", primetio da se pokazalo da zemlje koje više ulažu u digitalne tehnologije ostvaruju veći rast, dok one koje to ne čine nemaju takav uspeh.

"Želimo da pomognemo Srbiji da pređe sa ekonomije koju pokreće državni sektor na onu koju pokreću privatni sektori inovacije. Želimo da vidimo šta je to što zajednički može da se uradi u četiri do pet godina, kako bi Srbija imala više koristi od primene novih tehnologija", rekao je Verheijen.

Dodaje da je ovaj izveštaj sjajna prilika da se ta poruka prenese kao uvod za novu vladu.

Primetio je da se povećava broj korisnika digitalnih tehnologija, što donosi veće šanse, a svedoci smo, naveo je, da mnogi nemaju mogućnost da pristupe novim tehnologijama niti da ih koriste.

"Zapanjujuće je koliko ljudi nema pristup tehnologijama. Taj jaz će se samo povećavati ukoliko bude porastao broj ljudi koji nisu priključeni na mreže. Izveštaj će pokazati mere i politike koje su neophodne da se digitalni jaz premosti", istakao je Verheijen.

Uveren je, kaže, da je potrebno više ulaganja u infrastrukturu i promovisanja javno-privatnog partnerstva.

"To je poruka posebno važna za ovaj deo sveta u kojem se javno-privatna partnerstva sa teškoćom zasnivaju i gde ima otpora više nego u drugim delovima sveta", primetio je šef Svetske banke u Srbiji.

Izveštaj je takođe, kako je naveo, pokazao da ulaganje u telekomunikacije i liberalizacija tržišta nisu dovoljni, te da države moraju da nastave da unapređuju obrazovanje.

Verheijen je pohvalio Srbiju za ulaganje u strategiju e-vlade koja je jedan od preduslova za širu upotrebu novih tehnologija.

U tom smislu, kao dobar primer, naveo je uvođenje mogućnosti onlajn registracije novorođenih beba, što je, prema njegovim rečima, projekat koji će smanjiti troškove i vreme koje roditelji treba da provedu po šalterima pokušavajući da prijave svoje dete. Sada će to moći da urade iz svojih domova.

Dobar primer su, dodao je, i elektronske građevinske dozvole.

"Srbija je napravila korak napred, želimo još veći napredak. Vidimo efekte elektronskih usluga u stvarnom životu, ali ostaje otvoreno zašto samo rođenje dece i građevinske dozvole. Zašto ljudi ne mogu da svoje penzije rešavaju onlajn, nego moraju da idu od šaltera do šaltera kako bi rešili svoj status", naveo je Verheijen.

Ističe i da brže napredovanje u ovoj oblasti sprečava i činjenica da je šira primena u državnom sektoru trenutno onemogućena nedovoljno integrisanim sistemima zdravstva, prosvete, itd.

"Zato država ne može da donese integrisana rešenja. U Aziji neke zemlje čine korake u tom pravcu, a zašto Srbija ne bi mogla da da građanima njene usloge budu dostupnije putem tehnologija", zapitao je Verheijen.