Šta je oborilo cenu stanova u "Stepi"

Kvadrat je u voždovačkom naselju koštao od 1.250 do 1.290 evra sa PDV-om. Iako se šuškalo da je cena mogla biti manja, nadležni su tvrdili da niže od toga ne može. Po toj ceni je prodato 3.300 stanova.

Tada nije moglo jeftinije, a sada, kažu u Direkciji, može. Imaju novu računicu: gubitak zbog manje cene je zanemarljiv, jer i neprodati stanovi koštaju.

"Situacija na tržištu se menja nakon četiri godine, što je svačije iskustvo u ovom poslu da je primereno da, kada ste najveći deo onoga što imate prodali, da napravite ovakve akcije i da stimulišete dalju prodaju", ističe Katarina Konc iz Građevinske direkcije.

Oni koji su i dalje podstanari nadaju se da bi sniženje u "Stepi" moglo da izazove domino efekat na cenu kvadrata u drugim delovima grada.

Goran Rodić iz Građevinsko-industrijske komora objašnjava da bi sniženje u "Stepi" moglo donekle da povuče cenu većih stanova nadole. Međutim, dodaje, svaka lokacija ima svoje tržište i svoje kupce.

"U centralnim zonama grada, to je mali broj stanova koji se gradi, i oni imaju svoje kupce. Periferne zone, da ne kažem treća, četvrta, peta, tu se kvadrat kreće od 750 do 1.000 evra. Mi nemamo masovnije izgradnje koje bi povukle jeftinije stanove", objašnjava Rodić.

Upućeni tvrde da je cena nekretnina ove godine pala u proseku za sedam odsto i da je sniženje u "Stepi" očekivano. Podsećaju i na kretanje cena u Belvilu.

"Oni su u početku kada su izgradili stanove zakazivali, a na kraju su molili i prekrajali stanove prema potrebama tržišta. Znači, tržište diktira. Ne može Direkcija da diktira, već samo tržište može da diktira uslove", ističe Aleksandra Kon, koja se bavi posredovanjem u agenciji za nekretnine.

U odnosu na cenu izgradnje, kvalitet stanova i prosečnu zaradu, Srbija, kažu poznavaoci, ima najskuplji kvadrat, a ujedno i najlošiju ponudu kvalitetnih stanova u regionu.