Gas iz škriljaca, oruđe moći velikih sila?

Snabdevanje gasom je geopolitičko pitanje, ali postaje i oruđe moći velikih sila. Rusija je najveći izvoznik gasa u svetu, a Amerika je - zahvaljući gasu iz škriljaca - postala najveći proizvođač tog energenta. Zbog ukrajinske krize i zavisnosti od ruskog gasa nekoliko evropskih zemalja tražilo je od Sjedinjenih Američkih Država da im olakšaju uvoz gasa. Dobija li Rusija konkurenciju na evropskom gasnom tržištu?

Na proizvodnju nafte i gasa iz škriljaca, stručno šejlova, u svetu se računa sve više. U protekloj deceniji, SAD su dostigle tehnološki procvat u dobijanju gasa iz škriljnih stena.

Profesor Aleksandar Kostić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže da su neki od gasonosnih šejlova Amerike već u rangu sa najvećim ruskim poljima.

"Dakle, resursi jesu ogromni i rezerve su takođe velike. Tako da vremenom, upravo se može desiti da gasonosni šejlovi svuda u svetu postanu primarni izvor dobijanja gasa", ističe Kostić.

Međutim, američki gas još ne može da se transportuje u Evropu.

Gasovoda nema, pa mora da se prevede u tečno stanje kako bi se dopremao tankerima, a za gradnju takvih skladišta u lukama treba najmanje pet godina. Gas dobijen iz škriljaca znatno je i jeftiniji.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Ivezić navodi da je proizvodnja gasa iz škiljaca u SAD dovela do značajnog pada cene prirodnog gasa na američkom tržištu.

"U proseku je cena prirodnog gasa u Americi dvostruko niža nego u Evropi, a trostruko niža nego u Japanu. I značajni projekti se u Americi trenutno rade na utečnjavanju tog gasa i njegovom eksportu. Napre ka Japanu, a negde u kasnijoj fazi i za evropsko tržište", kaže Ivezić.

U Evropi još nema proizvodnje gasa iz škriljaca, ali ima nafte.

Estonija je jedina evropska zemlja koja eksploatacijom uljnih škriljaca pokriva oko 95 odsto svojih energetskih potreba.

U Bugarskoj i Francuskoj to je zabranjeno zakonom, a istraživanje nalazišta već su dozvolile Poljska, Velika Britanija, Mađarska, Španija i Litvanija.

Ankete u Evropskoj uniji pokazuju da dve trećine građana i stručnjaka strahuje da bi tehnologija eksploatacije škriljaca ugrozila zdravlje ljudi.

Profesor Vojin Čokorilo sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu objašnjava da je pitanje ekologije pitanje svojevrsnog kompromisa i da se zato sve emisije štetnih materija i čestica svode u propisane granice.

Ekonomski savetnik u briselskom Krebu Vladimir Krulj kaže da će u budućnosti svi nepoznati potencijali morati da se prepoznaju, pogotovo ako se ekonomska situacija ne bude mnogo poboljšavala.

U Srbiji su do sada registrovana 23 nalazišta sa rezervama od četiri i po milijarde tona uljnih i gasnih škriljaca. To znači više od 70 godina eksploatacije.