UNS: Antievropski zakon proevropske vlade

Zaključak javne tribine o predlozima izmena Zakona o informisanju, koja je, u organizaciji Udruženja novinara Srbije održana u Novom Sadu, jeste da proevropska vlada ne može da se čuva donošenjem jednog antievropskog zakona, koji je uz to u suprotnosti i sa Ustavom Srbije.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović pozvala je poslanike i vladajuće koalicije i opozicije da glasaju protiv najavljenog predloga zakona i najavila da će se članovi tog strukovnog udruženja naći pred Skupštinom Srbije 31. avgusta, ukoliko do sednice tada dođe.

"Nadam se da zakon neće proći jer se jedna proevropska vlada ne može sačuvati antievropskim aktom. Veća garancija da se vlada održi bilo bi da prizna da je pogrešila i povuče tekst", dodala je predsednica UNS-a.

Prema njenom mišljenju, ukoliko zakon ipak prođe, odgovornost će snositi najaveća partija u vladajućoj koaliciji, Demokratska stranka, a ne G17 plus kao glavni inicijator.

"I G17 plus shvata da je zakon neodrživ, pa je njegov lider Mlađan Dinkić počeo da se služi nedopustivim metodama kako bi ga odbranio. On je protivnike zakona optužio po dva osnova: da žele povratak u devedesete godine prošlog veka i da su postali deo miljea odgovornog za ubistvo Zorana Đinđića", istakla je Smajlović.

Zakon nije usklađen sa Ustavom

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Rade Veljanovski smatra da pomenuti predlog zakona nije usklađen sa Ustavom Srbije i članovima 1, 2 i 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

"Nadam se da zakon neće proći, ali ukoliko se to desi sigurno će biti napadnut pred Ustavnim sudom. Ako i tu prođe, jer i Ustavni sud je Srbija, u kojoj je sve moguće, onda će pravda biti potražena pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Tako ova vlast dovodi Srbiju na svojevrsan stub srama jer će na težak način biti izblamirana pred celim svetom", rekao je Veljanovski.

Prema njegovim rečima, s takvom konstatacijom se slaže i niz domaćih i svetskih eksperata, od Njujorka do Beča, čije mišljenje je UNS zatražio.

"Voleo bih da znam koja je to radna grupa pisala dokument, ali još više po čijem nalogu i ko su ti ljudi koji žele, da Srbija 2009. godine ima zakon koji je potpuno suprotan evropskim standardima i kakav više nemaju ni Albanija, ni Bugarska, ni Rumunija niti Bosna i Hercegovina", rekao je Veljanovski.

Kako je podsetio, u demokratskom svetu samo elektronski mediji rade na osnovu dozvola, dok za štampana glasila ne postoje nikakva uslovljavanja.

"Tačno je da imamo medije koji rade loše, koji čak i veoma grubo krše novinarske i etičke norme, ali se ne može na predloženi način zabranjivati njihov rad. U svetu su regulisana prava oštećenih, bilo da se radi o povredi ljudskih prava, privatnosti, prava maloletnika i drugog. Ko je oštećen mora svoju istinu da potraži na sudu", podsetio je medijski stručnjak.

Prema njegovom uverenju, ne radi se samo o želji jednog političara da disciplinuje jedna list, već o nameri da politički krugovi posredno kontrolišu medije i time sebi olakšaju posao.

"U medijima je uvek bilo neodgovornosti, ali paušalni razgovori o tome su najveća neogovornost. Neki očigledno žele da stvore takvu medijsku situaciju u kojoj niko neće da čačka po njihovoj institucionalnoj ogovornosti. Ovo je najozbiljniji trenutka u medijskoj sferi Srbije posle 5. oktobra", zaključio je Veljanovski.

U raspravi su učestvovali i generani sekretar UNS-a Nino Brajović, predsednik Društva novinara Vojvodine Slobodan Jakovljević, prof. dr Mirko Miletić i novinari Dimitrije Boarov i Mihal Ramač.